На Новом Насељу нова локација бувљака са Сателита
Што није ваљало словеначком „Тушу”, ваљало је продавцима с некадашњег бувљака покрај Сателитске пијаце.
Они су место на којем је пре више година требало да буде изграђен спортско-пословни објекат на Новом насељу, дозволом градске власти искористили за „тржни центар” на отвореном. Бетонска рупа у којој су се донедавно купале жабе сад је исушена и претворена у „возни парк” пролетера на ивици егзистенције. На такозваним тезгама, које су не земљи, нуди се скоро све. Од одеће, обуће, намештаја, уметничких слика и предмета, посуђа, књига, тепиха... Нема чега нема. Али важно је да купаца има.
Како им је Град изашао у сусрет, испричао је за „Дневник” 66-годишњи Мирко Богдановић из Бачког Петровца. Њему је продаја половне робе привремени посао док чека место портира, будући да му до минималне пензије недостају три године.
– Било ми је жао свих тих људи који се муче и беже од инспекције, мада, морам признати, многи од њих који су продавали код Сателитске пијаце нису бринули о хигијени, реду и миру, због чега су се станари околних зграда бунили – каже Богдановић. – Због тога сам позвао покрајинску посланицу Јелену Јовановић да изнесе наш проблем градоначелнику Милошу Вучевићу. Срећом, градоначелник је имао слуха!
Богдановић је у име Рома и осталих грађана, захвалио градоначелнику Вучевићу што им је одредио нову, привремену локацију за продају половне робе, уз обећање да ће се сви продавци старати о њој како доликује. Он је навео да роба коју продају није из Немачке или Аустрије, него је 50 одсто из контејнера, а остало из ормара, јер се људи сналазе да преживе, продајући је.
– Да ли ћемо овде бити годину или више, не знам. Трајно решење ће се наћи у ходу. Добро је то што смо овде ми инспекција. Нашао сам човека који ће водити рачуна о хигијени кад се пијаца увече затвори, а свако од нас одвајаће по 10-20 динара за његову услугу – рекао је Богдановић.
На новој локацији продавци имају два контејнера и тоалет – оставили су их грађевинци који су некада ту радили. Осим тога, добиће и два камиона туцаника за посипање да на новом продајном месту после кише не буде блата.
Богдановић тврди да није било трзавица када су се бирала стратешка продајна места, већ истиче да важи неписано правило – ко дође до седам сати, његово је, после тога роба се распакује где има простора.
– Ни моје место на уласку у пијацу није купљено, али ми је из поштовања дато ради личног залагања – објашњава.
Најлон је већ скуп за наше услове, сматра пензионерка Добрила Милаковић, која је одлучила да растерети своје ормаре од непотребних ствари и да их прода, а нешто ће и да поклони.
– Кад је човек млад, лако му је да баци, али кад остари, некако му жао – вели она. – Имам робе која никад није обучена. Највише се продају обућа, кућне потрепштине и прибор за пецање, све од 100 до 300 динара.
Нова локација – нова шанса
Посланица Скупштине Војводине Јелена Јовановић, представница Рома у Српској напредној странци, наводи за „Дневник” да је разговарала с људима који код Сателитске пијаце годинама продају половну робу и бачене ствари. Након тога обратила се градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу за помоћ.
– Већину продаваца чине Роми – каже Јелена Јовановић. – Њима је продаја половне робе и онога што други људи баце у контејнер једини извор егзистенције. Градска власт, с градоначелником Милошем Вучевићем на челу, не желећи егзистенијално да угрози ниједног житеља Новог Сада, у складу с градским урабанистичком планом и развојним плановима града, одредила је нову сређену локацију на Новом насељу, где уз обезбеђивање хигијене могу несметано продавати своју робу.
Она истиче да су привременим решењем градске власти социјално угрожни људи добили нову шансу, али да они морају строго водити рачуна о хигијени средине.
Додала је да има обичај да процењује стил и укус муштерија и понуди нешто што ће им, по њеном мишљењу, добро стајати, чиме је привукла пажњу и „Дневникове” екипе.
Без комплекса, наоружана преговарачким вештинама, редовно у куповину креће Драгица Гурјанов, којој је обилазак пијаца с половном робом, где се може „ископати” и који маркирани комад, одавно слатка навика.
– Не купимо ни овде макар шта, већ бирамо – признаје она, наводећи као најдража своја „открића” глинени ћуп, слике и разноразне фигурице, а као последњи багателни пазар – вунени тепих с две стазе, које је дан раније исцењкала за 500 динара.
Текст и фото: С. Милачић
