Na Novom Naselju nova lokacija buvljaka sa Satelita
Što nije valjalo slovenačkom „Tušu”, valjalo je prodavcima s nekadašnjeg buvljaka pokraj Satelitske pijace.
Oni su mesto na kojem je pre više godina trebalo da bude izgrađen sportsko-poslovni objekat na Novom naselju, dozvolom gradske vlasti iskoristili za „tržni centar” na otvorenom. Betonska rupa u kojoj su se donedavno kupale žabe sad je isušena i pretvorena u „vozni park” proletera na ivici egzistencije. Na takozvanim tezgama, koje su ne zemlji, nudi se skoro sve. Od odeće, obuće, nameštaja, umetničkih slika i predmeta, posuđa, knjiga, tepiha... Nema čega nema. Ali važno je da kupaca ima.
Kako im je Grad izašao u susret, ispričao je za „Dnevnik” 66-godišnji Mirko Bogdanović iz Bačkog Petrovca. Njemu je prodaja polovne robe privremeni posao dok čeka mesto portira, budući da mu do minimalne penzije nedostaju tri godine.
– Bilo mi je žao svih tih ljudi koji se muče i beže od inspekcije, mada, moram priznati, mnogi od njih koji su prodavali kod Satelitske pijace nisu brinuli o higijeni, redu i miru, zbog čega su se stanari okolnih zgrada bunili – kaže Bogdanović. – Zbog toga sam pozvao pokrajinsku poslanicu Jelenu Jovanović da iznese naš problem gradonačelniku Milošu Vučeviću. Srećom, gradonačelnik je imao sluha!
Bogdanović je u ime Roma i ostalih građana, zahvalio gradonačelniku Vučeviću što im je odredio novu, privremenu lokaciju za prodaju polovne robe, uz obećanje da će se svi prodavci starati o njoj kako dolikuje. On je naveo da roba koju prodaju nije iz Nemačke ili Austrije, nego je 50 odsto iz kontejnera, a ostalo iz ormara, jer se ljudi snalaze da prežive, prodajući je.
– Da li ćemo ovde biti godinu ili više, ne znam. Trajno rešenje će se naći u hodu. Dobro je to što smo ovde mi inspekcija. Našao sam čoveka koji će voditi računa o higijeni kad se pijaca uveče zatvori, a svako od nas odvajaće po 10-20 dinara za njegovu uslugu – rekao je Bogdanović.
Na novoj lokaciji prodavci imaju dva kontejnera i toalet – ostavili su ih građevinci koji su nekada tu radili. Osim toga, dobiće i dva kamiona tucanika za posipanje da na novom prodajnom mestu posle kiše ne bude blata.
Bogdanović tvrdi da nije bilo trzavica kada su se birala strateška prodajna mesta, već ističe da važi nepisano pravilo – ko dođe do sedam sati, njegovo je, posle toga roba se raspakuje gde ima prostora.
– Ni moje mesto na ulasku u pijacu nije kupljeno, ali mi je iz poštovanja dato radi ličnog zalaganja – objašnjava.
Najlon je već skup za naše uslove, smatra penzionerka Dobrila Milaković, koja je odlučila da rastereti svoje ormare od nepotrebnih stvari i da ih proda, a nešto će i da pokloni.
– Kad je čovek mlad, lako mu je da baci, ali kad ostari, nekako mu žao – veli ona. – Imam robe koja nikad nije obučena. Najviše se prodaju obuća, kućne potrepštine i pribor za pecanje, sve od 100 do 300 dinara.
Nova lokacija – nova šansa
Poslanica Skupštine Vojvodine Jelena Jovanović, predstavnica Roma u Srpskoj naprednoj stranci, navodi za „Dnevnik” da je razgovarala s ljudima koji kod Satelitske pijace godinama prodaju polovnu robu i bačene stvari. Nakon toga obratila se gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću za pomoć.
– Većinu prodavaca čine Romi – kaže Jelena Jovanović. – Njima je prodaja polovne robe i onoga što drugi ljudi bace u kontejner jedini izvor egzistencije. Gradska vlast, s gradonačelnikom Milošem Vučevićem na čelu, ne želeći egzistenijalno da ugrozi nijednog žitelja Novog Sada, u skladu s gradskim urabanističkom planom i razvojnim planovima grada, odredila je novu sređenu lokaciju na Novom naselju, gde uz obezbeđivanje higijene mogu nesmetano prodavati svoju robu.
Ona ističe da su privremenim rešenjem gradske vlasti socijalno ugrožni ljudi dobili novu šansu, ali da oni moraju strogo voditi računa o higijeni sredine.
Dodala je da ima običaj da procenjuje stil i ukus mušterija i ponudi nešto što će im, po njenom mišljenju, dobro stajati, čime je privukla pažnju i „Dnevnikove” ekipe.
Bez kompleksa, naoružana pregovaračkim veštinama, redovno u kupovinu kreće Dragica Gurjanov, kojoj je obilazak pijaca s polovnom robom, gde se može „iskopati” i koji markirani komad, odavno slatka navika.
– Ne kupimo ni ovde makar šta, već biramo – priznaje ona, navodeći kao najdraža svoja „otkrića” glineni ćup, slike i raznorazne figurice, a kao poslednji bagatelni pazar – vuneni tepih s dve staze, koje je dan ranije iscenjkala za 500 dinara.
Tekst i foto: S. Milačić