Почела сезона великих послова за произвођаче дувана у Витојевцима

У Витојевцима се дуваном баве три породице, а у четвртак сви су били преокупирани различитом врстом посла: код Радише Моловића се из сушаре испакивао и класирао жути лист, на њиви Ивана Маринковића радили су берачи, а код Љубише Моловића закидао цвет и обављало прскање усева.

- До сада смо набрали седам листова подбира, жути лист смо испаковали из шест сушара и могу рећи да је квалитет солидан - констатује Радиша Моловић, напомињући да прашине као и увек има доста. - Да би се добио што бољи квалитет сувог листа “viryinijе” важно је какав лист се убере на њиви, од тога како се бере, два до три листа како то већ иде, битно је и како се листом пуне рамови, а тек после када се спакује у сушару зависи од нас, како ћемо тај процес до краја спровести. Од тога зависи и зарада…

Испакивање из сушара, класирање и паковање у кутије, у којима лист иде у Фабрику дувана ЈТИ у Сенти обављају Радиша и остали чланови породице, јер сматрају да сами тај део посла могу најбоље да ураде…

- Наше процене у класирању листа углавном се поклопе са оценом квалитета приликом испоруке у фабрици, јер се трудимо да урадимо како најбоље знамо. Зато на овом послу и не ангажујемо никога са стране. Код других ако раде тај део посла може да се провуче неки лошији лист, а у фабрици се у свакој кутији све прецизно класира. Ове године још није почела испорука сувог листа у Сенту, а у подбиру који је до сада бран и сушен не очекујемо ни килажу ни класу, јер тек крећу главна брања, која треба да буду све боља са квалитетнијим листом - сматра Радиша Моловић.

Уз чланове породице Моловић испакивање дувана не може да прође без комшије Радована Ђурђевића (25), познатијег по надимку Бандаш, већ годинама долази на испомоћ, али је приликом наше посете оправдано одсуствовао ради заламања цвета на њиви Радишиног брата Љубише Моловића.

- Радим све послове око дувана, иашо и у групу сезонаца у брање листа, али сада највише радим на испакивању сувог листа. Моловићи су изузетни људи, прави домаћини, а пошто имам свега четири и по јутра земље међусобно се испомажемо да би што боље живели - каже Радован Ђурђевић Бандаш. 

Лист дувана се суши пет дана, шести дан се пакује и седми дан опет се бере и процес почиње изнова. Такав темпо се држи од почетка до завршетка бербе. Ове сезоне каснило се у расађивању дувана, па је и лист касније доспео за брање, а све то ће се одразити и на принос.

- Дошли смо пролетос до тога да смо једва успели да расадимо дуван, да крајем маја нисмо ухватили задњи дан вероватно не би све успели ни да расадимо на планираној површини. На једној њиви од четири и по хектара, три пута смо ишли да садимо и сваки пут нас је киша прекидала. Берба је кренула 23.јула, око две седмице касније јер смо увек почињали брање листа око 10.јула. Био бих задовољан ако остваримо принос као прошле године. За брање листа потребно је највише радне снаге, али о берачима нећу да причам, у селу нема радне снаге, а на страни се тешко налазе - прича Радиша Моловић.

Моловићи су још почетком године договорили долазак берача из Руског Села код Кикинде, дали и капару, али нису дошли па је ангажована група из Мачванског Причиновића.

Уз брање листа ових дана је најважнији посао је заламање цвета, што треба одрадити ваљано, а неки од ангажованих сезонаца нису вични.

- Сезонски посао у берби дувана и заламању цветова је солидан, може се зарадити и зато смо први пут дошли у Витојевце, а до сада смо више година на овим пословима радили у Мачви. Зарада је скоро иста, али смо дошли да видимо како је на сремачкој страни. Дневница је 3.000 динара, на заламању цветова и прскање се ради од седам ујутру па до пет после подне. На брање се креће ујутру чим сване од пет сати, па док не напунимо 60 рамова за једну сушару и то постижемо за четири сата. Теже нам је заламање цветова и прскање од брања, али немамо никаквих проблема када су газде добре - вели Дражо Јоксимовић оз Мачванског Причиновића, вођа  екипе сезонаца. 

Уз заламање цвета ради се и хемијска заштита. Заламање цветова је најбитније због заперака, који су велики проблем и код бербе, а мора се одрадити и због тога што утиче на развој листова да буду већи и тежи.

- Стручњаци из компаније ЈТИ нас обилазе, имамо њихову свесредну подршку и савете да производња буде што успешнија и квалитетнија. У сарадњи немамо никаквих проблема, прате нас са обезбеђењем репроматеријала и обезбеђују нам авансна средства за исплату берача и земног гаса за сушаре, што су највећи трошкови. Све исплате су на време, како је и договорено - истиче Радиша Моловић.

Из дворишта Моловића чуло се кад су код комшије преко пута Ивана Маринковића стигле две пуне приколице обраног листа и група берача. Иван се дуваном бави од 1996. године и у том послу му се прикључио син Сава, а био је међу пионирима у производњи “вирџиније” за сенћанску фабрику.

- Ова сезона нам је лоша јер је вода направила хаос, јер је од 30 јутара површина смањена на 23, а и један део што је остао закржљао је са малим бројем ситних листова. Расадио сам дуван на време али било је кишовито, расад је био у блату, па је за мене све прошло прилично лоше. За разлику од рецимо сунцокрета где комбајн прође и убере род, у време бербе дувана око четири месеца свакодневно је ангажовано 10 до 15 људи - напомиње Маринковић.

 Милорад Митровић