Počela sezona velikih poslova za proizvođače duvana u Vitojevcima

U Vitojevcima se duvanom bave tri porodice, a u četvrtak svi su bili preokupirani različitom vrstom posla: kod Radiše Molovića se iz sušare ispakivao i klasirao žuti list, na njivi Ivana Marinkovića radili su berači, a kod Ljubiše Molovića zakidao cvet i obavljalo prskanje useva.

- Do sada smo nabrali sedam listova podbira, žuti list smo ispakovali iz šest sušara i mogu reći da je kvalitet solidan - konstatuje Radiša Molović, napominjući da prašine kao i uvek ima dosta. - Da bi se dobio što bolji kvalitet suvog lista “viryinije” važno je kakav list se ubere na njivi, od toga kako se bere, dva do tri lista kako to već ide, bitno je i kako se listom pune ramovi, a tek posle kada se spakuje u sušaru zavisi od nas, kako ćemo taj proces do kraja sprovesti. Od toga zavisi i zarada…

Ispakivanje iz sušara, klasiranje i pakovanje u kutije, u kojima list ide u Fabriku duvana JTI u Senti obavljaju Radiša i ostali članovi porodice, jer smatraju da sami taj deo posla mogu najbolje da urade…

- Naše procene u klasiranju lista uglavnom se poklope sa ocenom kvaliteta prilikom isporuke u fabrici, jer se trudimo da uradimo kako najbolje znamo. Zato na ovom poslu i ne angažujemo nikoga sa strane. Kod drugih ako rade taj deo posla može da se provuče neki lošiji list, a u fabrici se u svakoj kutiji sve precizno klasira. Ove godine još nije počela isporuka suvog lista u Sentu, a u podbiru koji je do sada bran i sušen ne očekujemo ni kilažu ni klasu, jer tek kreću glavna branja, koja treba da budu sve bolja sa kvalitetnijim listom - smatra Radiša Molović.

Uz članove porodice Molović ispakivanje duvana ne može da prođe bez komšije Radovana Đurđevića (25), poznatijeg po nadimku Bandaš, već godinama dolazi na ispomoć, ali je prilikom naše posete opravdano odsustvovao radi zalamanja cveta na njivi Radišinog brata Ljubiše Molovića.

- Radim sve poslove oko duvana, iašo i u grupu sezonaca u branje lista, ali sada najviše radim na ispakivanju suvog lista. Molovići su izuzetni ljudi, pravi domaćini, a pošto imam svega četiri i po jutra zemlje međusobno se ispomažemo da bi što bolje živeli - kaže Radovan Đurđević Bandaš. 

List duvana se suši pet dana, šesti dan se pakuje i sedmi dan opet se bere i proces počinje iznova. Takav tempo se drži od početka do završetka berbe. Ove sezone kasnilo se u rasađivanju duvana, pa je i list kasnije dospeo za branje, a sve to će se odraziti i na prinos.

- Došli smo proletos do toga da smo jedva uspeli da rasadimo duvan, da krajem maja nismo uhvatili zadnji dan verovatno ne bi sve uspeli ni da rasadimo na planiranoj površini. Na jednoj njivi od četiri i po hektara, tri puta smo išli da sadimo i svaki put nas je kiša prekidala. Berba je krenula 23.jula, oko dve sedmice kasnije jer smo uvek počinjali branje lista oko 10.jula. Bio bih zadovoljan ako ostvarimo prinos kao prošle godine. Za branje lista potrebno je najviše radne snage, ali o beračima neću da pričam, u selu nema radne snage, a na strani se teško nalaze - priča Radiša Molović.

Molovići su još početkom godine dogovorili dolazak berača iz Ruskog Sela kod Kikinde, dali i kaparu, ali nisu došli pa je angažovana grupa iz Mačvanskog Pričinovića.

Uz branje lista ovih dana je najvažniji posao je zalamanje cveta, što treba odraditi valjano, a neki od angažovanih sezonaca nisu vični.

- Sezonski posao u berbi duvana i zalamanju cvetova je solidan, može se zaraditi i zato smo prvi put došli u Vitojevce, a do sada smo više godina na ovim poslovima radili u Mačvi. Zarada je skoro ista, ali smo došli da vidimo kako je na sremačkoj strani. Dnevnica je 3.000 dinara, na zalamanju cvetova i prskanje se radi od sedam ujutru pa do pet posle podne. Na branje se kreće ujutru čim svane od pet sati, pa dok ne napunimo 60 ramova za jednu sušaru i to postižemo za četiri sata. Teže nam je zalamanje cvetova i prskanje od branja, ali nemamo nikakvih problema kada su gazde dobre - veli Dražo Joksimović oz Mačvanskog Pričinovića, vođa  ekipe sezonaca. 

Uz zalamanje cveta radi se i hemijska zaštita. Zalamanje cvetova je najbitnije zbog zaperaka, koji su veliki problem i kod berbe, a mora se odraditi i zbog toga što utiče na razvoj listova da budu veći i teži.

- Stručnjaci iz kompanije JTI nas obilaze, imamo njihovu svesrednu podršku i savete da proizvodnja bude što uspešnija i kvalitetnija. U saradnji nemamo nikakvih problema, prate nas sa obezbeđenjem repromaterijala i obezbeđuju nam avansna sredstva za isplatu berača i zemnog gasa za sušare, što su najveći troškovi. Sve isplate su na vreme, kako je i dogovoreno - ističe Radiša Molović.

Iz dvorišta Molovića čulo se kad su kod komšije preko puta Ivana Marinkovića stigle dve pune prikolice obranog lista i grupa berača. Ivan se duvanom bavi od 1996. godine i u tom poslu mu se priključio sin Sava, a bio je među pionirima u proizvodnji “virdžinije” za senćansku fabriku.

- Ova sezona nam je loša jer je voda napravila haos, jer je od 30 jutara površina smanjena na 23, a i jedan deo što je ostao zakržljao je sa malim brojem sitnih listova. Rasadio sam duvan na vreme ali bilo je kišovito, rasad je bio u blatu, pa je za mene sve prošlo prilično loše. Za razliku od recimo suncokreta gde kombajn prođe i ubere rod, u vreme berbe duvana oko četiri meseca svakodnevno je angažovano 10 do 15 ljudi - napominje Marinković.

 Milorad Mitrović