Археолошки локалитет Мајдан ће бити рестауриран

То је потврђено недавно у Темишвару, потписивањем уговора о финансирању пројекта. „Унапређење туризма у прекограничној сарадњи области Баната истицањем потенцијала археолошких налазишта Парце (Румунија) и Мајдана (Србија)“.

Општина Нови Кнежевац учествује у пројекту са партнерима из Румуније, при чему је водећи Веће Темишварског округа, а партнер је још Национални музеј Баната из Темишвара. Овај пројекат траје две године, а у новокнежевачкој општини ће се на археолошком локалитету у Мајдану рестаурирати налази који датирају из периода од 11. до 15. века.

Реконструкција подразумева подизање темеља манастира на висину од 80 центиметара, рестаурацију гробница, које ће бити осветљене и покривене стаклом. У Мајдану ће такође бити уређено цело окружење археолошког локалитета са стазама, осветљењем, видео- надзором, оградом и паркингом. Стара стамбена зграда биће реновирана, а извршиће се пренамена у визиторски центар у којем ће бити изложени експонати, налази, старе новчанице, накит и друго.

За новокнежевачку општину овај пројекат је веома значајан са аспекта очувања материјалне - културне баштине овог поднебља, као и са аспекта развоја туризма, нарочито због чињенице да ће крајем ове године бити отворен нови гранични прелаз са Мађарском, на тромеђи код места Рабе, у самој близини археолошког налазишта.

Вишегодишња истраживања на локалитету Мајдан радили су стручњаци Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботице. Локалитет се повезује се са хришћанским манастиром Светог Ђорђа из легенде о Светом Герхарду, с почетка 14. века, у којој анонимни писар говори о настанку манастира и о борби угарског војсковође Чанада у периоду владавине краља Стефана Првог (997-1038), против бугарског кнеза Ахтума. Ахтум је господарио Банатом и жестоко се опирао Стефановим тежњама да Банат укључи у тадашњу Угарску, био је савезник Византинаца, покрштен у Видину 1004. године.

Настанак манастира у Мајдану може се одредити на основу Герхардове биографије. Герхард је био Млечанин, епископ постављен у Морисени (Чанаду) 1030. године, који је тада и посетио новоизграђени манастир у Оросланошу, односно Мајдану. На основу тога претпоставља се да је манастир на тлу данашњег Мајдана изграђен пре раскола цркава у периоду од 1016. до 1030. године. Према доступним изводима у манастиру је тада живело десетак грчких калуђера, а сматра се да је манастир касније био делимично уништен и напуштен од стране грчких монака, после монголско-татарске најезде 1241. године. Касније се манастир обнавља и постоји све до најезде Турака. 

Истраживањима су обављана на археолошком локалитету у Мајдану у више наврата. Прелиминарна ископавања су била 1996. а након урађеног пројекта од 2003. до 2015. приступило се систематским истраживањима. Потпуно су откривени темељи три цркве са оријентацијом исток-запад, односно олтарима на истоку и улазима на западу. Поред највеће цркве пронађене су фрагментоване подне и зидне опеке с утиснутим представама крста, лава, модела манастира и различитих преплета у медаљону, са елементима романике и низовима псеудогранулација, што су елементи византијске традиције.

Велика црква је у основи темеља зидана од остатака prеthodnе, четврте цркве, а откривени су и остаци темеља манастирских објеката и истражено 850 гробова откривене некрополе, који потичу из такозваног периода белобрдске културе и потичу из 11. и 12.века. Манастир откривен у Мајдану представља најстарији хришћански објекат у северном делу Војводине, јер је старији и од Араче код Новог Бечеја.

М. Митровић