Oгранак градске библиотеке „Tоша Tрифунов” у Бегечу ради од 1982. године

– Подсетимо се 1970. године прошлог века, када је тенденција развоја библиотекарства у друштву била све присутнија и тада је дошло до експанизије, не само струке већ и ширења мреже библиотека – каже за наш лист помоћница директора Градске библиотеке за библиотечке послове мр Милица Кирћански. – Огранак у Бегечу је те године отворен на иницијативу месне заједнице Бегеч и тадашње Народне библиотеке града, сада Градске библиотеке. Била је смештена у згради Земљорадничке задруге, а 1995. године је објекат реновиран и тада је адаптирана спомен-просторија, која представља данашњу библиотеку. И сада се налази у тој згради, која је данас симбол Културног центра Бегеча. Реч је о важном објекту јер су библиотеке у приградским насељима једина места за културу, обједињујући комплетно културно стваралаштво и активност места, за све категорије становништва, од деце па до најстаријих житеља.

По њеним речима, огранак ради у складу с потребама локалне заједнице јер то и јесте смисао његовог постојања – да буде на услузи грађанима и њиховим потребама. Објекат је адаптиран пре пре пар година за потребе рада библиотеке, редовно се одржава, док се књиге обнављају на годишњем нивоу. Располаже с око 35 квадратних метара, а има и читаоницу с 20 места која служе, како за читање књига и прелиставање штампе, тако и за организовање радионица за децу, трибина, разговора и свега онога што интересује кориснике у Бегечу.

– За огранак Градске библиотеке у Бегечу се, у односу на захтеве читалаца и процену библиотекара, годишње планира набавка одређених књига – каже наша саговорница. – Данас има око 11.500 актуелних наслова. Током године се упише око 400 корисника, односно неки продуже чланарину, а, с друге стране, региструје се и одређени број нових. Када се говори о фонду, треба рећи да јавна библиотека мора да води рачуна о томе да буду заступљене све области, али свакако да је највише књига из области књижевности, и домаћих и страних аутора. Осим тога, могу се наћи све стручне области, али и дневна и недељна штампа, илустроване новине за децу и одрасле.

Огранак има приступ интернету и компјутер за кориснике јер, како каже Кирћански, сматрају да је врло важно да људи дођу до удаљених информација, нарочито ако живе ван Новог Сада. Што се тиче неког будућег развоја библиотекарства у приградским насељима, по њеном мишљењу, сада су врло актуелни процеси дигитализације и то је нешто што треба искористити у даљем напретку. 

– То је стварност и не може се нико удаљити од те чињенице, а библиотеке морају да одговоре потребама и захтеву корисника 21. века – каже наша саговорница. – Управо та могућност претраживања информација у дигиталном издању без одласка у град, може умногоме побољшати статус библиотека у удаљеним местима. Морамо да пробамо да нађемо одговарајуће алате, не бисмо ли подстакли младе узраста од 14 до 17 година да се мало више посвете едукативним садржајима и темама које су актуелне у њиховом узрасту. Чини ми се да још увек нисмо пронашли начин да их заинтересујемо, те би решење требали потражити можда управо кроз развој нових технологија које су њима блиске.

Суграђанка Јелена Данко, иначе професорка књижевности из Бегеча, која је била чест гост тамошње библиотеке, каже да је иначе пробирљив читалац, и, по њеном мишљењу, фонд је веома слаб и сиромашан, а тренутно нема радионица нити неких других активности које су раније организоване.

– Prеthodna библиотекарка је била веома посвећена свом раду, имала је јаку вољу и жељу да ради с децом, али данас немамо неке активности које би најмлађим Бегечанима могле испунити време – каже Јелена Данко. – У последње пола године библиотека је већином затворена, нарочито сада у летњем периоду, када је време годишњих одмора и мислим да би требало нешто да се уради по том питању.

Како нам је рекла још једна житељка Бегеча, некада се много више одлазило у библиотеку него данас. Негде осамдесетих година, када је тек почела да ради, Бегечани су знали да изнајме и по четири књиге, нарочито у зимском периоду, када није било неких организованих активности у селу. Данас тога, нажалост, нема.

        И. Бакмаз

Пројекат „Приградска насеља - од оснивања до будућности” је суфинансирао Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства