Ogranak gradske biblioteke „Toša Trifunov” u Begeču radi od 1982. godine

– Podsetimo se 1970. godine prošlog veka, kada je tendencija razvoja bibliotekarstva u društvu bila sve prisutnija i tada je došlo do ekspanizije, ne samo struke već i širenja mreže biblioteka – kaže za naš list pomoćnica direktora Gradske biblioteke za bibliotečke poslove mr Milica Kirćanski. – Ogranak u Begeču je te godine otvoren na inicijativu mesne zajednice Begeč i tadašnje Narodne biblioteke grada, sada Gradske biblioteke. Bila je smeštena u zgradi Zemljoradničke zadruge, a 1995. godine je objekat renoviran i tada je adaptirana spomen-prostorija, koja predstavlja današnju biblioteku. I sada se nalazi u toj zgradi, koja je danas simbol Kulturnog centra Begeča. Reč je o važnom objektu jer su biblioteke u prigradskim naseljima jedina mesta za kulturu, objedinjujući kompletno kulturno stvaralaštvo i aktivnost mesta, za sve kategorije stanovništva, od dece pa do najstarijih žitelja.

Po njenim rečima, ogranak radi u skladu s potrebama lokalne zajednice jer to i jeste smisao njegovog postojanja – da bude na usluzi građanima i njihovim potrebama. Objekat je adaptiran pre pre par godina za potrebe rada biblioteke, redovno se održava, dok se knjige obnavljaju na godišnjem nivou. Raspolaže s oko 35 kvadratnih metara, a ima i čitaonicu s 20 mesta koja služe, kako za čitanje knjiga i prelistavanje štampe, tako i za organizovanje radionica za decu, tribina, razgovora i svega onoga što interesuje korisnike u Begeču.

– Za ogranak Gradske biblioteke u Begeču se, u odnosu na zahteve čitalaca i procenu bibliotekara, godišnje planira nabavka određenih knjiga – kaže naša sagovornica. – Danas ima oko 11.500 aktuelnih naslova. Tokom godine se upiše oko 400 korisnika, odnosno neki produže članarinu, a, s druge strane, registruje se i određeni broj novih. Kada se govori o fondu, treba reći da javna biblioteka mora da vodi računa o tome da budu zastupljene sve oblasti, ali svakako da je najviše knjiga iz oblasti književnosti, i domaćih i stranih autora. Osim toga, mogu se naći sve stručne oblasti, ali i dnevna i nedeljna štampa, ilustrovane novine za decu i odrasle.

Ogranak ima pristup internetu i kompjuter za korisnike jer, kako kaže Kirćanski, smatraju da je vrlo važno da ljudi dođu do udaljenih informacija, naročito ako žive van Novog Sada. Što se tiče nekog budućeg razvoja bibliotekarstva u prigradskim naseljima, po njenom mišljenju, sada su vrlo aktuelni procesi digitalizacije i to je nešto što treba iskoristiti u daljem napretku. 

– To je stvarnost i ne može se niko udaljiti od te činjenice, a biblioteke moraju da odgovore potrebama i zahtevu korisnika 21. veka – kaže naša sagovornica. – Upravo ta mogućnost pretraživanja informacija u digitalnom izdanju bez odlaska u grad, može umnogome poboljšati status biblioteka u udaljenim mestima. Moramo da probamo da nađemo odgovarajuće alate, ne bismo li podstakli mlade uzrasta od 14 do 17 godina da se malo više posvete edukativnim sadržajima i temama koje su aktuelne u njihovom uzrastu. Čini mi se da još uvek nismo pronašli način da ih zainteresujemo, te bi rešenje trebali potražiti možda upravo kroz razvoj novih tehnologija koje su njima bliske.

Sugrađanka Jelena Danko, inače profesorka književnosti iz Begeča, koja je bila čest gost tamošnje biblioteke, kaže da je inače probirljiv čitalac, i, po njenom mišljenju, fond je veoma slab i siromašan, a trenutno nema radionica niti nekih drugih aktivnosti koje su ranije organizovane.

– Prethodna bibliotekarka je bila veoma posvećena svom radu, imala je jaku volju i želju da radi s decom, ali danas nemamo neke aktivnosti koje bi najmlađim Begečanima mogle ispuniti vreme – kaže Jelena Danko. – U poslednje pola godine biblioteka je većinom zatvorena, naročito sada u letnjem periodu, kada je vreme godišnjih odmora i mislim da bi trebalo nešto da se uradi po tom pitanju.

Kako nam je rekla još jedna žiteljka Begeča, nekada se mnogo više odlazilo u biblioteku nego danas. Negde osamdesetih godina, kada je tek počela da radi, Begečani su znali da iznajme i po četiri knjige, naročito u zimskom periodu, kada nije bilo nekih organizovanih aktivnosti u selu. Danas toga, nažalost, nema.

        I. Bakmaz

Projekat „Prigradska naselja - od osnivanja do budućnosti” je sufinansirao Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva