Здравље стиже из банатске штале

На штанду је сервирао ситно исецкане коцкице више врста козијег и крављег сира. Приде, сурутку.

– Одавно сам редован на пољопривредним сајмовима и сајмовима здраве хране, али сам почео да се „ширим” и тако популаришем козарство, којим се бавим од 2003 – објашњава Ћук, док анимира потенцијалне муштерије. – Пробају људи сиреве, купују, а да је више пара, ишло би „као алва“. Нормално, кад их правимо без икакве хемије, по старој рецептури. Не продајем козје млеко, већ га претварам у врхунске сиреве, док кравље купујем и правим сиреве. Укупно петнаестак, од личке басе и рикота (најјефтинији је, тек 500 динара кило), преко три врсте траписта, димљених, домаћих и медитеранских с белим босиљком, мајчином душицом и рузмарином, који коштају између 1.200 и 1.500. Премијум заиста вреди 2.200 динара јер мора да одлежи бар шест месеци, често и годину, у просторији за зрење на одговарајућој температури и влажности, а по структури је најближи пармезану, само је богатије ароме. И крављих сирева имам неколико врста.

Спремао се Милан за машинског инжењера, апсолвирао и оженио се, потом бавио паорлуком и трговином, где је такође стекао апсолвентски статус, а тек као козар је „дипломирао“. Ма, докторирао!

– Један сам од пионира козарства код нас. Раније и није било заинтересованих. Имам фарму од 150 уматичених коза санске расе, док је у почетку било и алпских. Но, наше су се домаће показале рентабилнијима јер им је лактација дужа и дају више млека. Држимо их у затвореном простору и доносимо им храну, коју производим на сопствених 40 јутара банатске земље. Ми смо мала породична фирма. Ћерка је преузела млекару, а ја, уз помоћ супруге која је запослена, производим сирева. Имам на плати и троје радника. Што се козе боље хране и напајају водом, то је млеко боље и дуже се добија. Добра је она која даје 600 литара млека годишње и такве су код мене „на стану“ – с поносом налглашава Ћук.

Но, козе и даље нису превише популарне на домаћим фармама.

– Крива је предрасуда наших људи да се козје млеко „осећа“. Оно, заправо, врло лако увлачи мирис околине, и ако се коза музе у неусловном простору, поред ђубрета, нечистим рукама или близу јарца, млеко то апсорбује. А ако се музе, као код мене, машински, у простору обложеном керамичким плочицама, не да нема мириса, већ су козе током муже добро расположене – с осмехом прича Милан. – За кило врхунског сира треба, зависно од сезоне, у пролеће, после јарења, девет литара млека, а лети и до 14. Иначе, никад за сир не мешам козје и кравље млеко. Јер, има много људи алергичних на кравље протеине, док се показало да на козје нису. Козје млеко и производи су препоручљиви плућним болесницима, а сурутка, мало ко зна, лечи хеликобактер. Ко има чир на „дванастерцу“ или желуцу, она је одлична терапија. Неки тврде и да је козје млеко боље од вијагре!

Задовољан је Ћук што козари добијају субвенције, али су оне исте као код овчара, који имају мање трошкове око својих грла. Његова млекара већ се прочула, а гостима многих реномираних хотела и ресторана често на трпезу стижу и аутентична делиција под паролом „Сир за сваки дан“.

В. Јанков