Од вируса Западног Нила оболела жена с територије Београда

- Први случај оболевања од грознице Западног Нила у 2019. години у Србији регистрован је у 31. календарској недељи, односно 3. августа 2019. године, што значи четири недеље након случајева пријављених у сезони лето/јесен 2018. године. Међутим, случајеви тог обољења у земљама Европске уније у 2019. години пријављивани су две недеље раније, односно у 29. календарској недељи - саопштавају у Институту “Батут”.

Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца. Главни вектор, односно преносилац је кулекс папиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно такозвани слепи домаћин и инфекција вирусом Западног Нила се са њега даље не преноси.

Већина особа инфицирана вирусом Западног Нила, њих 80 одсто, нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа, око 20 одсто, симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфадено-патијом. Код мање од једног процента оболелих долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију.

Ради смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца. У „Батуту” саветују употребу репелената на откривеним деловима тела, ношење одеће дугих рукава и ногавица светле боје, препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу. Препорука је и избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца, што је у сумрак и у зору, употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета, избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре, смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и суптропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције.

- Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота - кажу у “Батуту” и додају како се први оболели углавном региструју у другој половини јула, а највећи број оболелих особа је током августа.

У земљама Европске уније до 1. августа у хуманој популацији пријављено је 33 случаја оболевања од грознице Западног Нила и то у Грчкој 25, Румунији четири, Мађарској два и по један случај у Италији и Француској. У истом периоду у земљама ЕУ регистровани су смртни исходи који могу да се доведу у везу са оболевањем од грознице Западног Нила и то у Грчкој две и у Румунији једна особа. Током ове сезоне пријављене су и епидемије међу коњима и то у Грчкој две и Италији једна.

Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менингоен-цефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору оболеле особе. Управа за ветерину Министарства пољопривреде, на целој територији Србије спроводи и Програм мониторинга на присуство вируса Западног Нила у популацији пријемчивих животиња и то сентинел коња, угинулих миграторних дивљих птица, угинулих дивљих птица из породице корвиде, што су гаврани, вране, гачци, свраке, шојке и чавке, као и угинулих птица грабљивица. На територији 11 градова у Србији, Завод за биоциде и медицинску екологију спроводи надзор над вирусом грознице Западног Нила у популацији комараца од 1. маја ове године.

Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Србије крајем јула 2012. године. У периоду од 2012. до 2018. године на територији Републике Србије регистровано је укупно 989 случајева грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 98 смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила.

Институт за јавно здравље Србије је 1. јуна 2019. године проследио Препоруке за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији на територији Републике Србије мрежи завода и института, који су препоруке упутили клиникама за инфективне и тропске болести, односно инфективним одељењима општих болница на територији своје надлежности, уз напомену да се посебна пажња обрати на неуроинвазивне облике болести.

- На тај начин, а у сарадњи са Националном референтном лабораторијом за арбовирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак” омогућена је етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса. Институт за јавно здравље Србије прикупља све релевантне податке о оболелим особама, при чему постоји одређен протокол по којем се информације прикупљају и обједињују - наводе у “Батуту” и напомињу како је грозница Западног Нила присутна на појединим подручјима Европе још од 60-их година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе током последњих 15 година.

Ово обољење првенствено се јавља у руралним областима, али у хуманој популацији је крајем прошлог века регистровано епидемијско јављање грознице западног Нила у урбаним срединама. Током 2010. године регистровано је нагло повећање броја оболелих у хуманој популацији, као и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било. Највећи број оболелих (262 оболелих, 35 умрлих) регистрован је у Грчкој, а аутохтоне случајеве инфекције вирусом Западног Нила пријавиле су Македонија, Румунија, Мађарска, Италија, Шпанија.

Током сезоне надзора 2018. године у хуманој популацији у земљама ЕУ и суседним државама пријављено је укупно 2.083 случајева грознице Западног Нила, а у истом периоду у земљама ЕУ регистровано је и оболевање у популацији пријемчивих животиња (285 коња).

Љ. Петровић