Ко квари изборну дебату власти и опозиције?

Организатори првог састанка – Факултет политичких наука и Фонд за отворено друштво – својевремено су најавили чак два састанка током овог месеца. За наредне скупове најављен је и списак најважнијих тема – финансирање кампања, улога медија у предизборном периоду, бирачки спискови и изборна администрација и бирачко право грађана. Док се чека наставак дијалога, за данас по подне најављен је састанак лидера опозиције да би се разговарало о даљим корацима.

Организатори састанка на ФПН-у подвукли су да су њихови округли столови замишљени као модериране дебате без присуства медија, уз примену „Четам хаус” правила која предвиђају да учесници не саопштавају јавности садржај изјава осталих учесника. Иако после првог скупа није имао коментар, јуче је председник Странке слободе и правде Драга Ђилас обавестио организаторе наредних разговора власти и опозиције да на њима неће учествовати уколико не буду отворени за јавност. Извршни директор Фондације за отворено друштво Милан Антонијевић изјавио је тим поводом да постоји могућност да се отвори уводни део будућих састанака власти и опозиције у Србији, као и да након састанка учесници дају изјаве медијима, али да ће се о томе консултовати с осталим организаторима састанака.

– Централни део разговора странака би требало да остане затворен за јавност, а део где се говори о конкретном проблему – финансирању политичке кампање и функционерској кампањи – може бити нешто што је отворено за јавност. Сматрамо примереним да се након састанка одвоји један период у којем би медији могли постављати питања. Због заиста узавреле атмосфере, мислимо да тај централни део у којем се разговара о предлозима цивилног друштва и о конкретним питањима која ће изнети организације цивилног друштва, не би требало да буде отворен за медије и да на неки начин привуче изјаве које би биле више намењене медијима а мање дијалогу – објаснио је Антонијевић, на чији рачун је, иначе, директно стигла Ђиласова замерка, поводом његове тврдње да је први сусрет власти и опозиције на ФПН-у био конструктиван јер су, тврди „већ првом говорнику упадали у реч”.

По Ђиласовим речима, представници власти су „као песмицу понављали да је у Србији све одлично и да нема ни потребе да се разговара о било чему што опозиција захтева, осим о неким техничким стварима”.

Антонијевић изразио је жаљење што се нису све партије одазвале позиву на први састанак.

– Нисмо имали представника ЛСВ-а и жао ми је што нису учествовали. ДСС такође није био, али они желе да учествују, с њима смо били у контакту након састанка. Највише бих нагласио да смо имали потврду Жарка Обрадовића да ће доћи, али је дошло до неких неспоразума... – рекао је Антонијевић, наводећи да је до неспоразума дошло више грешком иницијатора скупа и да ће СПС учествовати у даљем раду. 

На питање о Српској радикалној странци, Антонијевић је рекао да је то странка која има свој простор деловања и „очекујемо неки њихов суд о свему овоме о чему смо разговарали”.

– Ипак, погледајте њихове изјаве у Народној скупштини, на какав начин дезавуишу рад цивилног друштва – додао је Антонијевић.

Антонијевић је изјавио је да је на састанку власти и опозиције бојкот поменут само једном или два пута, као и да је „неопходно да имамо одређене закључке у кратком периоду, да већ током септембра може да се уђе у спровођење договореног”. Подсетио је на то да „у овом тренутку не можемо ићи на измену изборног законодавства јер се то не ради у години уочи избора, али неки делови изборног процеса и изборних услова могу се унапредити и у овом периоду до избора”.

С друге стране, председник „Двери” Бошко Обрадовић јуче је поручио с друштвених мрежа: „Бојкот објављен већ у септембру, шест месеци пре избора, ако до тада нема испуњења захтева протеста ’1 од 5 милиона’ – представља нови корак. Тако се омасовљују протести у Београду и по Србији. Ако не срушимо власт тим протестима пре избора – срушићемо је демонстрацијама на дан избора”.

Извршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар упозорио је на то да је  бојкот мач с две оштрице, да опозицији може много донети, али још више однети.

Клачар примећује да би замка била упасти у наратив о постојању праве опозиције и оне која то није, с обзиром на то да у овом тренутку део опозиције подржава бојкот, а део се противи.

Разговор представника власти и опозиције на Факултету политичких наука Клачар види као почетак дијалога и описује га као „први мали позитиван корак где су различити људи сели и разговарали”. Сматра да је добро било што се разговор одвијао без присуства јавности, а не верује да је до састанка дошло на притисак из иностранства. По његовом мишљењу, „протести нису успели да оснаже појединачно опозиционе странке”.

Један од учесника састанка на ФПН-у, посланик СНС-а Владимир Ђукановић негодовао је јуче на изјаву председника ССП-а.

„Као што рекох, Ђилас и његова дружина не желе никакав дијалог и једино што им је у фокусу је трагање за најмањим разлогом који би им био алиби за бојкот избора. Условљавати организатора скупа по било којем питању је јадно”, написао је Ђукановић на свом „Твитер” налогу, уз „деманти” Ђиласове тврдње: „П. С. Он је тај који је највише упадао у реч другима”.

Ђукановић је истакао да прати изјаве „наших вајних опозиционара” и да му је јасно да они немају намеру да изађу на изборе, „таман када СНС не би изашао на изборе”.

– Протести нису успели да прошире базу опозиционог бирачког тела – навео је Клачар. – СЗС је у једном тренутку био мало јачи, али вратио се након тога на проценте који су и данас и иду до максимално 15 одсто. С доласком Сергеја Трифуновића, ПСГ, који је био у кризи средином прошле године, постао је опција која се бори за цензус, а протести нису успели да окруне базу бирача СНС-а ни у којем озбиљнијем погледу.

Лидер ЛСВ-а Ненад Чанак коментарисао је на „Твитеру” писање појединих заговорника бојкота избора, који су се позивали и на нека ранија дешавања у Србији. „После избора 1996. и 2000. године су били једини успешни протести у протеклих 30 година у Србији. Протести после избора, а не уместо њих. Иако су оба пута избори били далеко од фер, медији далеко од слободних а финансирање далеко од равноправног. А није било ни интернета”, приметио је Чанак.

На данашњи састанак опозиције позвани су и они који су у међувремену одлучили да се врате у Народну скупштину. Позив је упућен и Локалном фронту, Демократској странци Србије, Мађарском покрету, Станци модерне Србије, „Не да(ви)мо Београд” и „Доста је било”.

С. Станковић