Ko kvari izbornu debatu vlasti i opozicije?

Organizatori prvog sastanka – Fakultet političkih nauka i Fond za otvoreno društvo – svojevremeno su najavili čak dva sastanka tokom ovog meseca. Za naredne skupove najavljen je i spisak najvažnijih tema – finansiranje kampanja, uloga medija u predizbornom periodu, birački spiskovi i izborna administracija i biračko pravo građana. Dok se čeka nastavak dijaloga, za danas po podne najavljen je sastanak lidera opozicije da bi se razgovaralo o daljim koracima.

Organizatori sastanka na FPN-u podvukli su da su njihovi okrugli stolovi zamišljeni kao moderirane debate bez prisustva medija, uz primenu „Četam haus” pravila koja predviđaju da učesnici ne saopštavaju javnosti sadržaj izjava ostalih učesnika. Iako posle prvog skupa nije imao komentar, juče je predsednik Stranke slobode i pravde Draga Đilas obavestio organizatore narednih razgovora vlasti i opozicije da na njima neće učestvovati ukoliko ne budu otvoreni za javnost. Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević izjavio je tim povodom da postoji mogućnost da se otvori uvodni deo budućih sastanaka vlasti i opozicije u Srbiji, kao i da nakon sastanka učesnici daju izjave medijima, ali da će se o tome konsultovati s ostalim organizatorima sastanaka.

– Centralni deo razgovora stranaka bi trebalo da ostane zatvoren za javnost, a deo gde se govori o konkretnom problemu – finansiranju političke kampanje i funkcionerskoj kampanji – može biti nešto što je otvoreno za javnost. Smatramo primerenim da se nakon sastanka odvoji jedan period u kojem bi mediji mogli postavljati pitanja. Zbog zaista uzavrele atmosfere, mislimo da taj centralni deo u kojem se razgovara o predlozima civilnog društva i o konkretnim pitanjima koja će izneti organizacije civilnog društva, ne bi trebalo da bude otvoren za medije i da na neki način privuče izjave koje bi bile više namenjene medijima a manje dijalogu – objasnio je Antonijević, na čiji račun je, inače, direktno stigla Đilasova zamerka, povodom njegove tvrdnje da je prvi susret vlasti i opozicije na FPN-u bio konstruktivan jer su, tvrdi „već prvom govorniku upadali u reč”.

Po Đilasovim rečima, predstavnici vlasti su „kao pesmicu ponavljali da je u Srbiji sve odlično i da nema ni potrebe da se razgovara o bilo čemu što opozicija zahteva, osim o nekim tehničkim stvarima”.

Antonijević izrazio je žaljenje što se nisu sve partije odazvale pozivu na prvi sastanak.

– Nismo imali predstavnika LSV-a i žao mi je što nisu učestvovali. DSS takođe nije bio, ali oni žele da učestvuju, s njima smo bili u kontaktu nakon sastanka. Najviše bih naglasio da smo imali potvrdu Žarka Obradovića da će doći, ali je došlo do nekih nesporazuma... – rekao je Antonijević, navodeći da je do nesporazuma došlo više greškom inicijatora skupa i da će SPS učestvovati u daljem radu. 

Na pitanje o Srpskoj radikalnoj stranci, Antonijević je rekao da je to stranka koja ima svoj prostor delovanja i „očekujemo neki njihov sud o svemu ovome o čemu smo razgovarali”.

– Ipak, pogledajte njihove izjave u Narodnoj skupštini, na kakav način dezavuišu rad civilnog društva – dodao je Antonijević.

Antonijević je izjavio je da je na sastanku vlasti i opozicije bojkot pomenut samo jednom ili dva puta, kao i da je „neophodno da imamo određene zaključke u kratkom periodu, da već tokom septembra može da se uđe u sprovođenje dogovorenog”. Podsetio je na to da „u ovom trenutku ne možemo ići na izmenu izbornog zakonodavstva jer se to ne radi u godini uoči izbora, ali neki delovi izbornog procesa i izbornih uslova mogu se unaprediti i u ovom periodu do izbora”.

S druge strane, predsednik „Dveri” Boško Obradović juče je poručio s društvenih mreža: „Bojkot objavljen već u septembru, šest meseci pre izbora, ako do tada nema ispunjenja zahteva protesta ’1 od 5 miliona’ – predstavlja novi korak. Tako se omasovljuju protesti u Beogradu i po Srbiji. Ako ne srušimo vlast tim protestima pre izbora – srušićemo je demonstracijama na dan izbora”.

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar upozorio je na to da je  bojkot mač s dve oštrice, da opoziciji može mnogo doneti, ali još više odneti.

Klačar primećuje da bi zamka bila upasti u narativ o postojanju prave opozicije i one koja to nije, s obzirom na to da u ovom trenutku deo opozicije podržava bojkot, a deo se protivi.

Razgovor predstavnika vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka Klačar vidi kao početak dijaloga i opisuje ga kao „prvi mali pozitivan korak gde su različiti ljudi seli i razgovarali”. Smatra da je dobro bilo što se razgovor odvijao bez prisustva javnosti, a ne veruje da je do sastanka došlo na pritisak iz inostranstva. Po njegovom mišljenju, „protesti nisu uspeli da osnaže pojedinačno opozicione stranke”.

Jedan od učesnika sastanka na FPN-u, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović negodovao je juče na izjavu predsednika SSP-a.

„Kao što rekoh, Đilas i njegova družina ne žele nikakav dijalog i jedino što im je u fokusu je traganje za najmanjim razlogom koji bi im bio alibi za bojkot izbora. Uslovljavati organizatora skupa po bilo kojem pitanju je jadno”, napisao je Đukanović na svom „Tviter” nalogu, uz „demanti” Đilasove tvrdnje: „P. S. On je taj koji je najviše upadao u reč drugima”.

Đukanović je istakao da prati izjave „naših vajnih opozicionara” i da mu je jasno da oni nemaju nameru da izađu na izbore, „taman kada SNS ne bi izašao na izbore”.

– Protesti nisu uspeli da prošire bazu opozicionog biračkog tela – naveo je Klačar. – SZS je u jednom trenutku bio malo jači, ali vratio se nakon toga na procente koji su i danas i idu do maksimalno 15 odsto. S dolaskom Sergeja Trifunovića, PSG, koji je bio u krizi sredinom prošle godine, postao je opcija koja se bori za cenzus, a protesti nisu uspeli da okrune bazu birača SNS-a ni u kojem ozbiljnijem pogledu.

Lider LSV-a Nenad Čanak komentarisao je na „Tviteru” pisanje pojedinih zagovornika bojkota izbora, koji su se pozivali i na neka ranija dešavanja u Srbiji. „Posle izbora 1996. i 2000. godine su bili jedini uspešni protesti u proteklih 30 godina u Srbiji. Protesti posle izbora, a ne umesto njih. Iako su oba puta izbori bili daleko od fer, mediji daleko od slobodnih a finansiranje daleko od ravnopravnog. A nije bilo ni interneta”, primetio je Čanak.

Na današnji sastanak opozicije pozvani su i oni koji su u međuvremenu odlučili da se vrate u Narodnu skupštinu. Poziv je upućen i Lokalnom frontu, Demokratskoj stranci Srbije, Mađarskom pokretu, Stanci moderne Srbije, „Ne da(vi)mo Beograd” i „Dosta je bilo”.

S. Stanković