Мађарска или Словенија - ко ће дати комесара за проширење?
БРИСЕЛ: За мање од месец дана колико је остало за номинацију кандидата за будућег европског комесара за проширење, две земље су изразиле своје интересовање да њихов кандидат буде задужен за портфолио проширења, пише Јуропијен вестерн Балканс (ЕВБ).
ЕВБ пише да се поставља питање да ли ће будућег комесара за проширење дати Мађарска или Словенија.
Словеначки премијер Марјан Шарец новиновао је Јанеза Ленарчича, шефа Словеначке мисије у Европској унији за новог комесара.
Посланица Европског парламента из Словеније Тања Фајон верује да ће он испољити снажну подршку за приступање западног Балкана у ЕУ.
"Словенија има искуство, блиска је региону и то би дефинитивно била позитивна ствар за западни Балкан јер ће наша земља председавати Европском унијом 2021. и ставити проширење на своју агенду", изјавила је Фајонова за "Дневни аваз".
Са друге стране, Мађарска је номиновала Ласла Торчањија, бившег министра правде и члана Европског парламента.
У тексту Јуропијен вестерн Балканса наводи се да би била лоша идеја да комесар за проширење буде из Мађарске јер ту земљу Брисел оштро критикује због непоштовања демократије, владавине права и људских права.
Професор студија Југоисточне Европе и политике на Универзитету у Грацу и координатор Саветодавне групе за Балкан у европској политици (БиЕПАГ)Флоријан Бибер верује да, иако, сигурно постоје професионални кандидати из Мађарске који би могли да воде портфолио проширења, сигнал да би комесар за проширење био из Мађарске био би кобан за западни Балкан.
"Било би то стално подсећање на земље које су највише скептичне према проширењу, попут Француске и Холандије, на ерозију владавине закона и демократије. Поред тога, изрека са оваквим пријатељима ... проширење је у лошим рукама", сматра Бибер.
Он објашњава да, иако Мађарска може да подржи проширење, њен главни циљ је да ослаби ЕУ са другим нелибералним владама.
Срђан Цвијић, виши политички аналитичар у Институту за европску политику отвореног друштва и члан БиЕПАГ, верује да забринутост да комесари нису независни можда не постоји.
"Ако погледате prеthodno искуство комесара који долазе из земаља са проблематичном евиденцијом владавине закона, они су имали тенденцију да буду лојалнији председнику и Комисији које представљају него влади државе чланице која их је предложила. Другим речима, не бих потценио снагу социјализације у Бриселу", рекао је Цвијић.