Mađarska ili Slovenija - ko će dati komesara za proširenje?
BRISEL: Za manje od mesec dana koliko je ostalo za nominaciju kandidata za budućeg evropskog komesara za proširenje, dve zemlje su izrazile svoje interesovanje da njihov kandidat bude zadužen za portfolio proširenja, piše Juropijen vestern Balkans (EVB).
EVB piše da se postavlja pitanje da li će budućeg komesara za proširenje dati Mađarska ili Slovenija.
Slovenački premijer Marjan Šarec novinovao je Janeza Lenarčiča, šefa Slovenačke misije u Evropskoj uniji za novog komesara.
Poslanica Evropskog parlamenta iz Slovenije Tanja Fajon veruje da će on ispoljiti snažnu podršku za pristupanje zapadnog Balkana u EU.
"Slovenija ima iskustvo, bliska je regionu i to bi definitivno bila pozitivna stvar za zapadni Balkan jer će naša zemlja predsedavati Evropskom unijom 2021. i staviti proširenje na svoju agendu", izjavila je Fajonova za "Dnevni avaz".
Sa druge strane, Mađarska je nominovala Lasla Torčanjija, bivšeg ministra pravde i člana Evropskog parlamenta.
U tekstu Juropijen vestern Balkansa navodi se da bi bila loša ideja da komesar za proširenje bude iz Mađarske jer tu zemlju Brisel oštro kritikuje zbog nepoštovanja demokratije, vladavine prava i ljudskih prava.
Profesor studija Jugoistočne Evrope i politike na Univerzitetu u Gracu i koordinator Savetodavne grupe za Balkan u evropskoj politici (BiEPAG)Florijan Biber veruje da, iako, sigurno postoje profesionalni kandidati iz Mađarske koji bi mogli da vode portfolio proširenja, signal da bi komesar za proširenje bio iz Mađarske bio bi koban za zapadni Balkan.
"Bilo bi to stalno podsećanje na zemlje koje su najviše skeptične prema proširenju, poput Francuske i Holandije, na eroziju vladavine zakona i demokratije. Pored toga, izreka sa ovakvim prijateljima ... proširenje je u lošim rukama", smatra Biber.
On objašnjava da, iako Mađarska može da podrži proširenje, njen glavni cilj je da oslabi EU sa drugim neliberalnim vladama.
Srđan Cvijić, viši politički analitičar u Institutu za evropsku politiku otvorenog društva i član BiEPAG, veruje da zabrinutost da komesari nisu nezavisni možda ne postoji.
"Ako pogledate prethodno iskustvo komesara koji dolaze iz zemalja sa problematičnom evidencijom vladavine zakona, oni su imali tendenciju da budu lojalniji predsedniku i Komisiji koje predstavljaju nego vladi države članice koja ih je predložila. Drugim rečima, ne bih potcenio snagu socijalizacije u Briselu", rekao je Cvijić.