Полетели Борини и Ержикини орлићи крсташи
СРПСКИ КРСТУР: Два мала орла крсташа успела су да полете из гнезда јединог пара ове врсте орлова у Србији. Родитељи - Бора и Ержика - успешно су одгајили мале орлиће до њихове 11 недеље, када су они поносно раширили крила и полетели небом изнад Српског Крстура, у Специјалном резервату природе “Пашњаци велике дропље”, надомак границе с Мађарском.
Координаторка пројекта “PannonEagle” пројекта из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милица Мишковић каже за “Дневник” да су орлићи стари 12 недеља и да се чекало полетање како би се утврдио њихов пол. Оба птића су женке.
Орлићи полећу у 10. недељи, наши су полетели у 11-ој, мало су каснили. Још увек су незрели, може се рећи прави tinеjyеri који су полусамостални и још увек морају да остану с родитељима на истој територији, да уче да лове, лете и све што је потребно да могу да се осамостале, каже Милица Мишковић.
Како додаје, завршен је програм чувања који покрива период инкубације и одгоја младих до њиховог излетања из гнезда, јер је потребно спречити да родитељи напусте гнездо док су у њему јаја, као и првих недеља, док су младунци још увек беспомоћни.
Подсећамо, наш лист је први писао о угрожености ове птице код нас, када су и остали медији почели да прате стање орла крсташа у Србији. Данас су успешне компаније укључене у акцију спасавања ове врсте.
Сада када су орлићи успешно излетели и могу и сами да побегну од опасности, нема потребе за програмом чувања. Наш задатак надаље је да повремено обилазимо гнездо и пратимо да све иде по плану и да успешно лете обе младе птице, каже Милица.
Две орлице још увек немају имена, а како је компанија “Карлсберг” покренула акцију “Лавовски за орлове”, у оквиру које се од сваке флаше “лав” пива издваја новац за очување орла крсташа у Србији, на сајту lavovskizaorlovе.rs тренутно је у току гласање свих који желе да учествују у давању имена, те управо ваш предлог може бити изабран као најбољи и донети срећу новим орлићима.
Ова компанија у оквиру пројекта који спроводи у сарадњи са Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије издваја новац за постављање нових гнезда орлу крсташу, истраживање терена, ревитализацију станишта, куповину фазана за пуштање на територију орла крсташа, као и за програм чувања гнезда, садње стабала, постављања камере за надзор гнезда и обележавања птица сателитским одашиљачима, што је важно за опстанак ове угрожене врсте код нас.
Сада када смо сигурни ког су пола јединке, а то се утврђује према величини птића, чекамо имена за две девојчице, а видећемо шта су грађани предложили, каже Милица.
Родитељи Бора и Ержика једини су гнездећи пар орла крсташа уз Србији. Појављују се, додуше и други млади орлови који који лете по Србији и њихова станишта се прате, али још увек није оформљен други гнездећи пар.
Наш пар с младунцима налази се у Српском Крстуру. Једно време се локација чувала у тајности, међутим, то је позитивна вест за село и они сами морају бити свесни шта имају у свом атару, да се тиме поносе и имају свест колико је важно да се ти орлови пазе, што све доприноси заштити птица, каже Мишковић.
Према њеним речима, у Мађарској популација много боље напредује него код нас. Срећом, многе младе птице долазе из Мађарске, те се надају да ће неке ту и остати.
Надамо се да ће наши младунци преживети до своје четврте, пете године, када почињу да оформљују парове. Очекујемо да ће се парити с мађарским птицама које ће остати овде и то је нада за опстанак ове врсте у Србији, истиче Милица.
Имамо, додаје наша саговорница, шансе и простора, јер се заиста опоравља популација у Мађарској, што значи да ће птице почети да траже шири простор и гледају даље у потрази за новом територијом.
Оно што је неопходно јесте да птицама понудимо добро станиште. То значи да морамо у наредним годинама да уложимо у опоравак и побољшање станишта које имамо, заштитимо оно што је добро, а са друге стране уложимо у додатни опоравак и бољитак нових станишта, каже Мишковић.
Добро станиште за птице подразумева стара, висока изолована стабла, стогодишња, с разгранатим крошњама, која су једина повољна за гнездо крсташа, а којих је, на жалост, све мање због сече.
Специјални резерват природе “Пашњаци велике дропље” који обухвата простор у општинама Кикинда и Нови Кнежевац, у којој се налази и Српски Крстур са гнездом орлова крсташа, према тромеђи с Мађарском и Румунијом, налази се под снажним утицајем човекових активности и природних процеса, који су изазвали драстичан пад популације велике дропље, која је уврштена у листу најугроженијих врста на планети и строго заштићена у Србији.
Из тог разлога Покрајинска влада донела је одлуку да ће се просторним планом регулисати адекватне мере и активности, које ће допринети смањењу негативних утицаја и очувању последњег уточишта ове врсте у нашој земљи.
Важно је да је то стабло изловано разноврсном вегетацијом, на коме птице неће бити узнемираване, али и природно станиште кад је избор плена у питању. Све последње природне оазе потребно је заштити, а посебно висока стара стабла, напомиње Мишковић.
Још један велики проблем с којим се суочавају птице јесте тровање.
О томе стално причамо, посебно је то опасно за младе јединке, јер су оне више изложене опасности од тровања. Уколико желимо да имамо више орлова крсташа на небу и будуће парове, те младе јединке морају да преживе, те се мора решити проблем тровања, да би имале шансу за живот и да достигну зрелост и оформе парове, каже Милица.
Према њеним речима, два су начина, годинама покушавају да подигну свест код људи колико су птице угрожене, да људи не користе забрањена средства, да средства која су дозвољена користе на прописан начин, а с друге стране важно је озбиљно процесуирати случајеве и подићи казне које су на жалост једини прави механизам да се томе стане на крај.
Маша Стакић
