Poleteli Borini i Eržikini orlići krstaši
SRPSKI KRSTUR: Dva mala orla krstaša uspela su da polete iz gnezda jedinog para ove vrste orlova u Srbiji. Roditelji - Bora i Eržika - uspešno su odgajili male orliće do njihove 11 nedelje, kada su oni ponosno raširili krila i poleteli nebom iznad Srpskog Krstura, u Specijalnom rezervatu prirode “Pašnjaci velike droplje”, nadomak granice s Mađarskom.
Koordinatorka projekta “PannonEagle” projekta iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milica Mišković kaže za “Dnevnik” da su orlići stari 12 nedelja i da se čekalo poletanje kako bi se utvrdio njihov pol. Oba ptića su ženke.
Orlići poleću u 10. nedelji, naši su poleteli u 11-oj, malo su kasnili. Još uvek su nezreli, može se reći pravi tinejyeri koji su polusamostalni i još uvek moraju da ostanu s roditeljima na istoj teritoriji, da uče da love, lete i sve što je potrebno da mogu da se osamostale, kaže Milica Mišković.
Kako dodaje, završen je program čuvanja koji pokriva period inkubacije i odgoja mladih do njihovog izletanja iz gnezda, jer je potrebno sprečiti da roditelji napuste gnezdo dok su u njemu jaja, kao i prvih nedelja, dok su mladunci još uvek bespomoćni.
Podsećamo, naš list je prvi pisao o ugroženosti ove ptice kod nas, kada su i ostali mediji počeli da prate stanje orla krstaša u Srbiji. Danas su uspešne kompanije uključene u akciju spasavanja ove vrste.
Sada kada su orlići uspešno izleteli i mogu i sami da pobegnu od opasnosti, nema potrebe za programom čuvanja. Naš zadatak nadalje je da povremeno obilazimo gnezdo i pratimo da sve ide po planu i da uspešno lete obe mlade ptice, kaže Milica.
Dve orlice još uvek nemaju imena, a kako je kompanija “Karlsberg” pokrenula akciju “Lavovski za orlove”, u okviru koje se od svake flaše “lav” piva izdvaja novac za očuvanje orla krstaša u Srbiji, na sajtu lavovskizaorlove.rs trenutno je u toku glasanje svih koji žele da učestvuju u davanju imena, te upravo vaš predlog može biti izabran kao najbolji i doneti sreću novim orlićima.
Ova kompanija u okviru projekta koji sprovodi u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije izdvaja novac za postavljanje novih gnezda orlu krstašu, istraživanje terena, revitalizaciju staništa, kupovinu fazana za puštanje na teritoriju orla krstaša, kao i za program čuvanja gnezda, sadnje stabala, postavljanja kamere za nadzor gnezda i obeležavanja ptica satelitskim odašiljačima, što je važno za opstanak ove ugrožene vrste kod nas.
Sada kada smo sigurni kog su pola jedinke, a to se utvrđuje prema veličini ptića, čekamo imena za dve devojčice, a videćemo šta su građani predložili, kaže Milica.
Roditelji Bora i Eržika jedini su gnezdeći par orla krstaša uz Srbiji. Pojavljuju se, doduše i drugi mladi orlovi koji koji lete po Srbiji i njihova staništa se prate, ali još uvek nije oformljen drugi gnezdeći par.
Naš par s mladuncima nalazi se u Srpskom Krsturu. Jedno vreme se lokacija čuvala u tajnosti, međutim, to je pozitivna vest za selo i oni sami moraju biti svesni šta imaju u svom ataru, da se time ponose i imaju svest koliko je važno da se ti orlovi paze, što sve doprinosi zaštiti ptica, kaže Mišković.
Prema njenim rečima, u Mađarskoj populacija mnogo bolje napreduje nego kod nas. Srećom, mnoge mlade ptice dolaze iz Mađarske, te se nadaju da će neke tu i ostati.
Nadamo se da će naši mladunci preživeti do svoje četvrte, pete godine, kada počinju da oformljuju parove. Očekujemo da će se pariti s mađarskim pticama koje će ostati ovde i to je nada za opstanak ove vrste u Srbiji, ističe Milica.
Imamo, dodaje naša sagovornica, šanse i prostora, jer se zaista oporavlja populacija u Mađarskoj, što znači da će ptice početi da traže širi prostor i gledaju dalje u potrazi za novom teritorijom.
Ono što je neophodno jeste da pticama ponudimo dobro stanište. To znači da moramo u narednim godinama da uložimo u oporavak i poboljšanje staništa koje imamo, zaštitimo ono što je dobro, a sa druge strane uložimo u dodatni oporavak i boljitak novih staništa, kaže Mišković.
Dobro stanište za ptice podrazumeva stara, visoka izolovana stabla, stogodišnja, s razgranatim krošnjama, koja su jedina povoljna za gnezdo krstaša, a kojih je, na žalost, sve manje zbog seče.
Specijalni rezervat prirode “Pašnjaci velike droplje” koji obuhvata prostor u opštinama Kikinda i Novi Kneževac, u kojoj se nalazi i Srpski Krstur sa gnezdom orlova krstaša, prema tromeđi s Mađarskom i Rumunijom, nalazi se pod snažnim uticajem čovekovih aktivnosti i prirodnih procesa, koji su izazvali drastičan pad populacije velike droplje, koja je uvrštena u listu najugroženijih vrsta na planeti i strogo zaštićena u Srbiji.
Iz tog razloga Pokrajinska vlada donela je odluku da će se prostornim planom regulisati adekvatne mere i aktivnosti, koje će doprineti smanjenju negativnih uticaja i očuvanju poslednjeg utočišta ove vrste u našoj zemlji.
Važno je da je to stablo izlovano raznovrsnom vegetacijom, na kome ptice neće biti uznemiravane, ali i prirodno stanište kad je izbor plena u pitanju. Sve poslednje prirodne oaze potrebno je zaštiti, a posebno visoka stara stabla, napominje Mišković.
Još jedan veliki problem s kojim se suočavaju ptice jeste trovanje.
O tome stalno pričamo, posebno je to opasno za mlade jedinke, jer su one više izložene opasnosti od trovanja. Ukoliko želimo da imamo više orlova krstaša na nebu i buduće parove, te mlade jedinke moraju da prežive, te se mora rešiti problem trovanja, da bi imale šansu za život i da dostignu zrelost i oforme parove, kaže Milica.
Prema njenim rečima, dva su načina, godinama pokušavaju da podignu svest kod ljudi koliko su ptice ugrožene, da ljudi ne koriste zabranjena sredstva, da sredstva koja su dozvoljena koriste na propisan način, a s druge strane važno je ozbiljno procesuirati slučajeve i podići kazne koje su na žalost jedini pravi mehanizam da se tome stane na kraj.
Maša Stakić
