Младе волонтерке из Велике Британије уређују рит у Карловцима
У организацији Покрета горана Војводине, на Карловачком Дунавцу у току је међународни волонтерски камп, пети по реду, под називом „Сачувајмо рит 1“, који се од досадашњих разликује по томе што су учесници, изузев домаћина, искључиво девојке из Велике Британије.
Тинејџерке, њих 17, с још четири нешто старије лидерке из средњег дела Енглеске, бораве у Сремским Карловцима од 27. јула и до 6. августа у зони Старог Дунава уклањаће инвазивне биљне врсте и отпад, и то у делу где су ранијих година волонтери већ крчили дивље растиње, а потом ће учествовати у постављању дрвеног мостића у бизини салетле, која је резултат рада prеthodnih група волонтера. Њихов ангажман треба да допринесе несметаном развоју флоре и фауне, али и унапређењу еко-туристичке понуде Сремских Карловаца јер се на овај начин ствара простор за боравак локалног становништва и туриста на Карловачком Дунавцу.
По речима лидера кампа Иване Драгин и Александра Шнура, у питању је група девојака-извиђача из организације Гирл гајдинг УК, које су у Србију дошле захваљујући сарадњи Покрета горана Војводине с Удружењем „Конкордиа“ из Велике Британије у склопу једног од пројеката које годишње реализују, а који подразумева одлазак у земље у развоју, у којима процене да постоји потреба за њиховим радом и у којима могу нешто научити.
– Осим рада на терену, где су најчешће од 8 сати до поднева, волонтерке учествују и у едукативним и радионицама друге врсте, кроз које на занимљив начин стичу другачија знања и искуства – објашњава Александар Шнур. – После рада обавезан је поподневни одмор, такозвана сијеста, а након вечере следи им шетња по Карловцима. Већ првог дана упознале су Сремске Карловце, а програмом је предвиђен и одлазак у Београд, где ће их примити у Савезу извиђача Србије, посета Новом Саду, а један дан ћемо заједно провести на Фрушкој гори.
Како каже Ивана Драгин, Британке су одушевљене српском храном и кухињом у Домаћинству „Љубичић“, где им је припремају. Посебно их фасцинира воће, будући да, како кажу, „расте на дрвећу и могу га убрати, за разлику од њиховог које ’сазрева’ на тезгама и ни близу није истог укуса као наше“. Особит доживљај за њих био је када су саме на пијаци купиле лубеницу, просечне величине за наше прилике, што их је одушевило једнако као и њена сласт.
– Посао им не пада тешко, али признају да их исцрпљује, зато смо им увели обавезан поподневни одмор – каже Ивана Драгин. – Драго им је што учествују у нечему од чега ће имати корист живи свет рита, као и домаће становништво. Чим су другог дана рада виделе колики им је учинак, добиле су додатни елан за даље.
Вишеструка логистика с „Белилом“ на челу
Свесрдну помоћ волонтеркама у риту пружа карловачко ЈКП „Белило“, које је и prеthodnih година било партнер на којег се Покрет горана Војводине свесрдно ослања у таквим пројектима. Горанима су се у организацији кампа придружили Млади истраживачи Србије, а подржали су их Министарство омладине и спорта, ЈП „Војводинашуме“, Покрајински завод за заштиту природе, Министарство заштите животне средине и Удружење „Конкордија“ из Велике Британије.
Једна од британских лидерки Ема Купер напомиње да је организација из које долазе основана 1910. године и окупља девојчице од пет година до девојака од 30, подељених у више узрасних категорија. Има пола милиона чланова и делује на различитим пољима, а једно од њих је волонтеризам.
Британке су први пут у Србији и одушевљене су Карловцима. Све с којима смо разговарали поново би да дођу у Карловце и то већ препоручују својим позананицима. На посао у рит обавезно носе своју маскоту – плишаног фламинга, а на мајицама амблем с натписом „Србија“, који је једна од њих дизајнирала.
Страну припремила: Зорица Милосављевић
фото: Ф. Бакић
КАКВИ СУ ВАМ УТИСЦИ О КАМПУ И КАРЛОВЦИМА?
Ема Кокс (18), Лестер:
– Нисам имала искуства у физичким пословима тог типа, али је добро што се сваког дана примети разлика и утицај на средину. То ми је први долазак у Источну Европу, а пре но што сам стигла, знала сам само име кампа. Сремски Карловци су веома леп градић, што нисам очекивала. Сви су дружељубиви и јављају се на улици, а то код нас није пракса. Волела бих да дођем поново.
Кејти Џонс (17), Дарби:
– Између путовања и кампа изабрала сам то друго јер сам желела да будем од помоћи. Посао је исцрпљујући, али истовремено и испуњавајући. Веома ми је драго када видим колико смо постигли и како се то одражава на околину. Већ сада знам да бих волела поново да дођем у Сремске Карловце, зато што су прелеп градић, згодан за „кулирање”. Препоручила сам га већ другарици.
Лија Каули (15), Стоук:
– Први пут сам у таквом кампу и морам признати да се много ради, али је све то за добробит средине. Чини ме задовољном то што се види да смо покупили смеће и да ће то бити место на којем могу да бораве људи. Код мене у граду нема тако велике зелене површине. Веома су ме се дојимили Карловци, у којима су сви насмејани, срдачни и поздрављају се међусобно. Биће ми жао кад будем одлазила.
Моли Фруин (16), Бирмингем:
– Жеља да волонтирам ме је довала у Сремске Карловце и земљу о чијој култури нисам знала ништа, да бих је упознала. И успела сам да сазнам много о српској култури, Сремским Карловцима и њиховим природним лепотама. Град је много леп и миран. Мени је то прво учешће на неком радном кампу. На послу је повремено тешко, али ми прија да радим с пријатељима.
