Mlade volonterke iz Velike Britanije uređuju rit u Karlovcima

Tinejdžerke, njih 17, s još četiri nešto starije liderke iz srednjeg dela Engleske, borave u Sremskim Karlovcima od 27. jula i do 6. avgusta u zoni  Starog Dunava uklanjaće invazivne biljne vrste i otpad, i to u delu gde su ranijih godina volonteri već krčili divlje rastinje, a potom će učestvovati u postavljanju drvenog mostića u bizini saletle, koja je rezultat rada prethodnih grupa volontera. Njihov angažman treba da doprinese nesmetanom razvoju flore i faune, ali i unapređenju eko-turističke ponude Sremskih Karlovaca jer se na ovaj način stvara prostor za boravak lokalnog stanovništva i turista na Karlovačkom Dunavcu.

Po rečima lidera kampa Ivane Dragin i Aleksandra Šnura, u pitanju je grupa devojaka-izviđača iz organizacije Girl gajding UK, koje su u Srbiju došle zahvaljujući saradnji Pokreta gorana Vojvodine s Udruženjem „Konkordia“ iz Velike Britanije u sklopu jednog od projekata koje godišnje realizuju, a koji podrazumeva odlazak u zemlje u razvoju, u kojima procene da postoji potreba za njihovim radom i u kojima mogu nešto naučiti.

– Osim rada na terenu, gde su najčešće od 8 sati do podneva, volonterke učestvuju i u edukativnim i radionicama druge vrste, kroz koje na zanimljiv način stiču drugačija znanja i iskustva – objašnjava Aleksandar Šnur. – Posle rada obavezan je popodnevni odmor, takozvana sijesta, a nakon večere sledi im šetnja po Karlovcima. Već prvog dana upoznale su Sremske Karlovce, a programom je predviđen i odlazak u Beograd, gde će ih primiti u Savezu izviđača Srbije, poseta Novom Sadu, a jedan dan ćemo zajedno provesti na Fruškoj gori.

Kako kaže Ivana Dragin, Britanke su oduševljene srpskom hranom i kuhinjom u Domaćinstvu „Ljubičić“, gde im je pripremaju. Posebno ih fascinira voće, budući da, kako kažu, „raste na drveću i mogu ga ubrati, za razliku od njihovog koje ’sazreva’ na tezgama i ni blizu nije istog ukusa kao naše“. Osobit doživljaj za njih bio je kada su same na pijaci kupile lubenicu, prosečne veličine za naše prilike, što ih je oduševilo jednako kao i njena slast.

– Posao im ne pada teško, ali priznaju da ih iscrpljuje, zato smo im uveli obavezan popodnevni odmor – kaže Ivana Dragin. – Drago im je što učestvuju u nečemu od čega će imati korist živi svet rita, kao i domaće stanovništvo. Čim su drugog dana rada videle koliki im je učinak, dobile su dodatni elan za dalje.

Višestruka logistika s „Belilom“ na čelu

Svesrdnu pomoć volonterkama u ritu pruža karlovačko JKP „Belilo“, koje je i prethodnih godina bilo partner na kojeg se Pokret gorana Vojvodine svesrdno oslanja u takvim projektima. Goranima su se u organizaciji kampa pridružili Mladi istraživači Srbije, a podržali su ih Ministarstvo omladine i sporta, JP „Vojvodinašume“, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Ministarstvo zaštite životne sredine i Udruženje „Konkordija“ iz Velike Britanije.

Jedna od britanskih liderki Ema Kuper napominje da je organizacija iz koje dolaze osnovana 1910. godine i okuplja devojčice od pet godina do devojaka od 30, podeljenih u više uzrasnih kategorija. Ima pola miliona članova i deluje na različitim poljima, a jedno od njih je volonterizam.

Britanke su prvi put u Srbiji i oduševljene su Karlovcima. Sve s kojima smo razgovarali ponovo bi da dođu u Karlovce i to već preporučuju svojim pozananicima. Na posao u rit obavezno nose svoju maskotu – plišanog flaminga, a na majicama amblem s natpisom „Srbija“, koji je jedna od njih dizajnirala.

Stranu pripremila: Zorica Milosavljević

foto: F. Bakić

KAKVI SU VAM UTISCI O KAMPU I KARLOVCIMA?

Ema Koks (18), Lester:

– Nisam imala iskustva u fizičkim poslovima tog tipa, ali je dobro što se svakog dana primeti razlika i uticaj na sredinu. To mi je prvi  dolazak u Istočnu Evropu, a pre no što sam stigla, znala sam samo ime kampa. Sremski Karlovci su veoma lep gradić, što nisam očekivala. Svi su druželjubivi i javljaju se na ulici, a to kod nas nije praksa. Volela bih da dođem ponovo.

Kejti Džons (17), Darbi:

– Između putovanja i kampa izabrala sam to drugo jer sam želela da budem od pomoći. Posao je iscrpljujući, ali istovremeno i ispunjavajući. Veoma mi je drago kada vidim koliko smo postigli i kako se to odražava na okolinu. Već sada znam da bih volela ponovo da dođem u Sremske Karlovce, zato što su prelep gradić, zgodan za „kuliranje”. Preporučila sam ga već drugarici.

Lija Kauli (15), Stouk:

– Prvi put sam u takvom kampu i moram priznati da se mnogo radi, ali je sve to za dobrobit sredine. Čini me zadovoljnom to što se vidi da smo pokupili smeće i da će to biti mesto na kojem mogu da borave ljudi. Kod mene u gradu nema tako velike zelene površine. Veoma su me se dojimili Karlovci, u kojima su svi nasmejani, srdačni i pozdravljaju se međusobno. Biće mi žao kad budem odlazila.

Moli Fruin (16), Birmingem:

– Želja da volontiram me je dovala u Sremske Karlovce i zemlju o čijoj kulturi nisam znala ništa, da bih je upoznala. I uspela sam da saznam mnogo o srpskoj kulturi, Sremskim Karlovcima i njihovim prirodnim lepotama. Grad je mnogo lep i miran. Meni je to prvo učešće na nekom radnom kampu. Na poslu je povremeno teško, ali mi prija da radim s prijateljima.