ММФ званично покренуо поступак за избор новог шефа
ВАШИНГТОН: Међународни монетарни фонд је данас званично отворио поступак за избор свог новог шефа, након што је Кристин Лагард раније овог месеца поднела оставку због преузимања нове дужности.
Током историје ММФ-а, генерални директор је увек био из Европе, а 28 европских земаља спрема се да предложи другог Европљанина који ће преузети ову функцију.
"Ко год да буде на челу ММФ-а, мора бити спреман за рат - за трговински рат, валутни рат - то су ризици у успону који се морају решавати", изјавио је за ЦНБЦ Мохамед Чокеир, шеф за инвестиције у компанији Клајнворт Хамброс, додајући да ће дигиталне валуте бити још један изазов.
Европске земље желе да сачувају традицију и да ММФ настави да води личност са "Старог континента".
У том контексту, 28 европских земаља је направило ужи избор кандидата, након првог круга разговора, а на листи је пет имена:
Јерун Дајселблум, бивши холандски министар финансија и некадашњи председник Еврогрупе, која окупља министре финансија 19-члане еврозоне; Марио Центено, португалски министар финансија и актуелни шеф Еврогрупе; Надиа Калвино, шпанска министарка финансија; Оли Рен, гувернер централне банке Финске и бивши европски комесар за евро; и Кристалина Георгиева, из Бугарске, која тренутно обавља функцију извршног директора Светске банке.
До краја ове седмице, 28 европских држава ће имати додатне састанке на којима ће сужавати листу док на њој не остане име само једног кандидата.
Земље чланице ММФ-а могу да номинују кандидате до 6. септембра. Након тога, одбор ММФ-а ће интервјуисати предложене кандидате, а поступак избора новог шефа Фонда требало би да буде окончан до 4. октобра.
Када је 2011. године Лагардова именована за директора ММФ-а, два главна питања која је требало решавати била су - обнова угледа Фонда након скандала у који је био уплетен његов prеthodni шеф Доминик Штрос-Кан и подршка еврозони током дужничке кризе. Данас је, међутим, глобална слика сложенија него пре осам година.
САД и Кина су у трговинском спору већ скоро две године. Њихов трговински рат се сматра највећом препреком глобалном расту. Истовремено, у фокусу светске пословне јавности је и монетарна политика - односно какве одлуке доносе централне банке ради подршке различити економијама и да ли су њихови алати и даље ефикасни након скоро једне деценије од дужничке кризе, наводи америчка тв мрежа ЦНБЦ.