Змајево тражи статус бање

Они деценијама покушавају апелима и дописима органима општине, покрајине и републике, да врате селу некадашњи статус бањског лечилишта, којег је Змајево имало од 1931. године па све до пред крај 70-их година прошлог века.

Више од једног века је познато вишеструко лековито својство изворишта термалне сумпорне воде у Змајеву, али се та издашност ни изблиза не користи у правој мери и сведена је само на једну чесму у центру села. Пре Другог светског рата на том месту је постојало бањско лечилиште с организованом медицинском службом, уређеним купатилима за боравак и опоравак гостију.

Први артерски бунар у селу избушен је 1914. године. Анализом је тада утврђено да је вода богата сумпором, јодом и другим састојцима те да се може користити у здравствене сврхе, што су мештани искористили и прво 1926. године изградили отворене базене у којима су спровели термалну сумпорну жуту воду, а пет година касније 1931. године формирано је акционарско друштво које је на месту где се данас налази чесма са жутом водом, изградило зграду јавног бањског купалишта са кадама и тушевима, лечилиште попут оних европских, које је између два светска рата и до пред крај 70-их година прошлог века, привлачило бројне госте. Међутим, због неажурности тадашњих руководстава села и општине дошло је до лаганог пропадања купатила и бање у целини, која је на крају и затворена.

Потврђено лековита

На захтев здравствене станице у Змајеву, стручна комисија Балнео-климатолошког института Србије у Београду, је у марту 1966. године извршила преглед купатила и физичко-хемијске анализе минералне воде, на основу тог налаза је под бр. 431/3 од 29. 03. 1966. године у облику студије дала мишљење о балнеолошкој вредности воде ради добијања статуса природног лечилишта. Ова комисија је дала високу терапијску и лековиту вредност минералној води у Змајеву.

„С обзиром на особине минералне воде, индикације за лечење биле би следеће: стање после реуматске грознице, хронични инфламоторни реуматизам, хронични еволутивни полиартритис, бехтеровљева болест, дегенеративни реуматизам (артрозе, спондилозе), екстраактукуларни реуматизам, неурологије и неуритиси, разна гинеколошка оболења, запаљиви процеси неспецифичне природе у смиреном стању ( хроничне аднекситне и параметритне), оваријалне дисфункције праћене хипоплозијом гениталних органа и поремећајима менструације, извесни облици стерилитета у првом реду запаљивог и ендокрилног порекла”, наводи се у том документу.

Затворена зграда се деценијама урушавала, јер је нико није одржавао а крајем 90-их година је одлуком руководства села и срушена. После десетак година на том месту изграђена је чесма из које лековита жута вода и данас тече. Од када је затворена за бању су били заинтересовани многобројни инвеститори из Финске, Холандије, Немачке, Италије, Аустрије а конкретну понуду 2011. године дао је Франц Јагер, власник предузећа „Јагрос“ из Рогашке Слатине (Словенија), који је био спреман да у копање нових бушотина лековите змајевачке жуте, сумпорне воде и изградњу велнес центра са хотелом са четири звездице уложи 15 милиона евра. Словеначки бизнисмен дуго је чекао на одговор, који је на његову адресу од стране Покрајинског секретаријата за привреду и туризам, а који је потписао Иван Ђоковић, потпредседник покрајинске Владе и покрајински секретар за привреду и туризам, упућен 6. јуна ове године са извињењем за дуго чекање одговора и позитивним одговором уз наду да ће Јагер спровести свој план и инвестирати у изградњу бање у Змајеву.

Колико су Змајевчани заинтересовани за оживљавање бање и туризма у селу речито потврђује чињеница да су упорни у остваривању своје давнашње жеље па у вези стим користе сваку прилику кад високи и највиши функционери Србије, по било ком основу бораве у њиховом селу и општини, да им лично уруче брошуру под називом „Бања у Змајеву, да могуће је“ коју је недавно министру заштите животне средине Србије Горану Триван предао Здравко Дакић, председник Месног одбора инвалида рада и ПУПС-а у Змајеву. И док се мештани надају и чекају да поново осете благодети њихове лековите жуте воде, она и даље отиче у Јегричку.

Ласло Киш