Zmajevo traži status banje

Oni decenijama pokušavaju apelima i dopisima organima opštine, pokrajine i republike, da vrate selu nekadašnji status banjskog lečilišta, kojeg je Zmajevo imalo od 1931. godine pa sve do pred kraj 70-ih godina prošlog veka.

Više od jednog veka je poznato višestruko lekovito svojstvo izvorišta termalne sumporne vode u Zmajevu, ali se ta izdašnost ni izbliza ne koristi u pravoj meri i svedena je samo na jednu česmu u centru sela. Pre Drugog svetskog rata na tom mestu je postojalo banjsko lečilište s organizovanom medicinskom službom, uređenim kupatilima za boravak i oporavak gostiju.

Prvi arterski bunar u selu izbušen je 1914. godine. Analizom je tada utvrđeno da je voda bogata sumporom, jodom i drugim sastojcima te da se može koristiti u zdravstvene svrhe, što su meštani iskoristili i prvo 1926. godine izgradili otvorene bazene u kojima su sproveli termalnu sumpornu žutu vodu, a pet godina kasnije 1931. godine formirano je akcionarsko društvo koje je na mestu gde se danas nalazi česma sa žutom vodom, izgradilo zgradu javnog banjskog kupališta sa kadama i tuševima, lečilište poput onih evropskih, koje je između dva svetska rata i do pred kraj 70-ih godina prošlog veka, privlačilo brojne goste. Međutim, zbog neažurnosti tadašnjih rukovodstava sela i opštine došlo je do laganog propadanja kupatila i banje u celini, koja je na kraju i zatvorena.

Potvrđeno lekovita

Na zahtev zdravstvene stanice u Zmajevu, stručna komisija Balneo-klimatološkog instituta Srbije u Beogradu, je u martu 1966. godine izvršila pregled kupatila i fizičko-hemijske analize mineralne vode, na osnovu tog nalaza je pod br. 431/3 od 29. 03. 1966. godine u obliku studije dala mišljenje o balneološkoj vrednosti vode radi dobijanja statusa prirodnog lečilišta. Ova komisija je dala visoku terapijsku i lekovitu vrednost mineralnoj vodi u Zmajevu.

„S obzirom na osobine mineralne vode, indikacije za lečenje bile bi sledeće: stanje posle reumatske groznice, hronični inflamotorni reumatizam, hronični evolutivni poliartritis, behterovljeva bolest, degenerativni reumatizam (artroze, spondiloze), ekstraaktukularni reumatizam, neurologije i neuritisi, razna ginekološka obolenja, zapaljivi procesi nespecifične prirode u smirenom stanju ( hronične adneksitne i parametritne), ovarijalne disfunkcije praćene hipoplozijom genitalnih organa i poremećajima menstruacije, izvesni oblici steriliteta u prvom redu zapaljivog i endokrilnog porekla”, navodi se u tom dokumentu.

Zatvorena zgrada se decenijama urušavala, jer je niko nije održavao a krajem 90-ih godina je odlukom rukovodstva sela i srušena. Posle desetak godina na tom mestu izgrađena je česma iz koje lekovita žuta voda i danas teče. Od kada je zatvorena za banju su bili zainteresovani mnogobrojni investitori iz Finske, Holandije, Nemačke, Italije, Austrije a konkretnu ponudu 2011. godine dao je Franc Jager, vlasnik preduzeća „Jagros“ iz Rogaške Slatine (Slovenija), koji je bio spreman da u kopanje novih bušotina lekovite zmajevačke žute, sumporne vode i izgradnju velnes centra sa hotelom sa četiri zvezdice uloži 15 miliona evra. Slovenački biznismen dugo je čekao na odgovor, koji je na njegovu adresu od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, a koji je potpisao Ivan Đoković, potpredsednik pokrajinske Vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, upućen 6. juna ove godine sa izvinjenjem za dugo čekanje odgovora i pozitivnim odgovorom uz nadu da će Jager sprovesti svoj plan i investirati u izgradnju banje u Zmajevu.

Koliko su Zmajevčani zainteresovani za oživljavanje banje i turizma u selu rečito potvrđuje činjenica da su uporni u ostvarivanju svoje davnašnje želje pa u vezi stim koriste svaku priliku kad visoki i najviši funkcioneri Srbije, po bilo kom osnovu borave u njihovom selu i opštini, da im lično uruče brošuru pod nazivom „Banja u Zmajevu, da moguće je“ koju je nedavno ministru zaštite životne sredine Srbije Goranu Trivan predao Zdravko Dakić, predsednik Mesnog odbora invalida rada i PUPS-a u Zmajevu. I dok se meštani nadaju i čekaju da ponovo osete blagodeti njihove lekovite žute vode, ona i dalje otiče u Jegričku.

Laslo Kiš