Успео српски пројекат за претварање алги у биодизел

Екипа Танјуга је тим поводом посетила Институт и завирила у скромне лабораторије у којима је постигнут успех спрских научника.



Директор пројекта и научни саветник у том институту Иван Спасојевић је рекао Танјугу да су после две године рада добили изванредне резултате који могу на глобалном нивоу значајно да снизе цену биодизела и допринесу његовом коришћењу као биолошког насупрот фосилним горивима.



"Микроалге су већ препознате од највећих нафтних компанија као могућа будућност, поред електричне енергије. У САД улажу у истраживања микроалги", рекао је Спасојевић.



Каже да, на пример, једна од највећих америчких нафтних компанија Еџџон улаже у истраживања производње биодизела од алги, с тим што они користе генетске модификације алги.



Са друге стране, Институт је покренуо пројекат "позитивног стресирања" алги уз помоћ сунчеве светлости и других утицаја под називом "Радиациони хормезис у служби повећања приноса биомасе из микроалги", који је показао да алге дају добре резултате када су под умереним "стресом" односно производе више липида од којих се прави биодизел.



Пројекат је почео 2017. године под окриљем НАТО програма "Наука за мир и безбедност", у сарадњи са Универзитетом у Манчестеру и Бејлор Универзитета у Тексасу, као и компанијом Варицон Аљуа из Велике Британије која производи биореакторе и системе за узгој микроалги.



Спасојевић наводи да ће добијено научно знање на крају пројекта, бити доступно свима, као и да би Србија могла ако покрене узгој микроалги и производњу биодизела да постане енергетски независна.



"То би морала да буде велика производња. Било веома значајно ако би имали своју нафту односно биодизел, а посебно у случају неке глобалне кризе", навео је он.



Неке од предности прављења биодизела од микралги је што се користе базени, баре и слично, на земљишту које није ни за шта, у крајевима где нема доброг приноса других култура, истиче Спасојевић и додаје да биомаса добијена од алги може да се користи и за сточну храну.



У Институт је успостављена нова лабораторија за микроалге у којој се врши стрес ниског интензитета на алге и подстиче производња веће количине масти - феномен хорезмис.



"Пројекат ће бити завршен у августу наредне године и сада имамо састанак са партнерима из САД и Велике Британије", додао је он.



Спасојевић наводи да сада следи примена тог метода на другим врстама алги, као и обука студената који се усавршавају у тој области науке, тако да ће Србија сада развијати свој ноу-хау и имати стручњаке за ту област.



На питање да ли и појединци могу да узгајају микро алге ради производње биодизела као што раде неки пољопривредници који од сунцокрета праве биодизел за пољопривредне машине, Спасојевић истиче да је ЕУ већ забранила пороизводњу биодизела из уљарица, пошто долази до колизије између прехрамбених потреба становништва и нафтних компанија.



ЕУ је, како је рекао, потпуно забранила биогорива прве генерације из уља, делимично и друге генерације, док је производња биодизела од алги нова трећа генерација.



Спасојевић наглашава да почетна улагања за узгој алги нису велика, али да се мора, идентично као код сунцокрета, уложити у процес екстракције односно издвајања и претварања масти у биодизел.



"Наш пројекат се бави побољшањем производњи масти код микроалги путем стреса, тако да не постоји сличан пројекат у свету. Постоје генетске модификације на алгама, док ми изазивамо метаболичке промене код алги стресом ниског интензитета, када она уђе у фазу да прави резерву"



Спасојевић сматра да би и за 20 одсто могла да се смањи цена биодизела у свету уз помоћ те технологије добијања биодизела и наводи да је главни циљ за коришћење биодизела да се смањи његова цена и да на то највише утиче количина масти.



Такође, алге скупљају угљендиоксид и њиховим узгојом се смањује ефекат стаклене баште, с обзиром да алге фотосинтезом конвертују сунчеву енергију у уље односно нафту, објаснио је Спасојевић.



Пројекат је укупно вредан 400.000 евра и до сада је углавном у савремене апарате за истраживање и стипендије уложено око 300.000 евра.



Велики део тог новца се користи за стипендије студената који су се захваљујући том пројекту одлучили да остану у Србији.



Директор Центра за микроскопију на Бејлор Универзитету у Тексасу Бернд Цехман је рекао да имају разне врсте микроскопа за различите материјале и да је његова улога у пројекту да обезбеди микроскопску експертизу.



"То значи да ми гледамо ћелије алги након стреса који се спроводи у Београду. Пратимо структурне промене ћелија алги и за то користимо електронске микроскопе, којима могу да се гледају чак и компоненте самих ћелија. Тако да можемо да пратимо њихов квалитет, садржај масти и компонете зидова ћелија, што су најважније компоненте за производњу биодизела из алги".



Како је рекао, прелиминарни резултати пројекта показују велико повећање масти алги, тако да се добро показао приступ који користе колеге у Београду.



Џон Питман са Универзитета у Манчестеру, који координира пројекат у оквиру НАТО програма, каже да је његова улога да обезбеди напредну технолошко експетизу, пошто тај универзитет има велико искуство када је реч о алгама и њиховом коришћењу, али и када је реч о геномској анализи.



Истиче да је производња биодизела од алги велики изазов ако се упореди са другим фосилним горивима, пре свега због цене.



"Велике су предности коришћења алги за биодизел у односу на друге агрокултуре, с обзиром да оне не учествују у пољопривреди и исхрани. Тако да алге имају многе предности ако се пореде са другим биоизворима".



Наводи да је предност течног биогорива што се може користити и за бродове, авионе, за транспорт на земљи и слично, док струја још не може у тој мери због проблема њеног складиштења упркос значајним помацима код електричних аутомобила.



"Зато видим значајну улогу биодизела од алги у енергетском сектору", додао је он.



Марко Лицул из компаније Варицон Аљуа из Велике Британије је рекао Танјугу да је његова компанија комерцијални партнер у том пројекту и да има улогу да испита комерцијализацију потенцијала тог истраживања.



Очекује да се пројекат комерцијализује на тржишту већ у наредних три до пет година.



"Први резултати су изванредни, Иван је успео за око 30 одсто да повећа производњу масти, што је одлично. То је важно за развој биодизела и других ствари од алги. Главни корисници ће бити компаније које праве биодизел, али и оне у области здраве исхране".



Лицул је нагласио да ће тај пројекат имати велики значај и када је реч о екологији и смањивању коришћења фосилних горива.