Uspeo srpski projekat za pretvaranje algi u biodizel

Ekipa Tanjuga je tim povodom posetila Institut i zavirila u skromne laboratorije u kojima je postignut uspeh sprskih naučnika.



Direktor projekta i naučni savetnik u tom institutu Ivan Spasojević je rekao Tanjugu da su posle dve godine rada dobili izvanredne rezultate koji mogu na globalnom nivou značajno da snize cenu biodizela i doprinesu njegovom korišćenju kao biološkog nasuprot fosilnim gorivima.



"Mikroalge su već prepoznate od najvećih naftnih kompanija kao moguća budućnost, pored električne energije. U SAD ulažu u istraživanja mikroalgi", rekao je Spasojević.



Kaže da, na primer, jedna od najvećih američkih naftnih kompanija Edždžon ulaže u istraživanja proizvodnje biodizela od algi, s tim što oni koriste genetske modifikacije algi.



Sa druge strane, Institut je pokrenuo projekat "pozitivnog stresiranja" algi uz pomoć sunčeve svetlosti i drugih uticaja pod nazivom "Radiacioni hormezis u službi povećanja prinosa biomase iz mikroalgi", koji je pokazao da alge daju dobre rezultate kada su pod umerenim "stresom" odnosno proizvode više lipida od kojih se pravi biodizel.



Projekat je počeo 2017. godine pod okriljem NATO programa "Nauka za mir i bezbednost", u saradnji sa Univerzitetom u Mančesteru i Bejlor Univerziteta u Teksasu, kao i kompanijom Varicon Aljua iz Velike Britanije koja proizvodi bioreaktore i sisteme za uzgoj mikroalgi.



Spasojević navodi da će dobijeno naučno znanje na kraju projekta, biti dostupno svima, kao i da bi Srbija mogla ako pokrene uzgoj mikroalgi i proizvodnju biodizela da postane energetski nezavisna.



"To bi morala da bude velika proizvodnja. Bilo veoma značajno ako bi imali svoju naftu odnosno biodizel, a posebno u slučaju neke globalne krize", naveo je on.



Neke od prednosti pravljenja biodizela od mikralgi je što se koriste bazeni, bare i slično, na zemljištu koje nije ni za šta, u krajevima gde nema dobrog prinosa drugih kultura, ističe Spasojević i dodaje da biomasa dobijena od algi može da se koristi i za stočnu hranu.



U Institut je uspostavljena nova laboratorija za mikroalge u kojoj se vrši stres niskog intenziteta na alge i podstiče proizvodnja veće količine masti - fenomen horezmis.



"Projekat će biti završen u avgustu naredne godine i sada imamo sastanak sa partnerima iz SAD i Velike Britanije", dodao je on.



Spasojević navodi da sada sledi primena tog metoda na drugim vrstama algi, kao i obuka studenata koji se usavršavaju u toj oblasti nauke, tako da će Srbija sada razvijati svoj nou-hau i imati stručnjake za tu oblast.



Na pitanje da li i pojedinci mogu da uzgajaju mikro alge radi proizvodnje biodizela kao što rade neki poljoprivrednici koji od suncokreta prave biodizel za poljoprivredne mašine, Spasojević ističe da je EU već zabranila poroizvodnju biodizela iz uljarica, pošto dolazi do kolizije između prehrambenih potreba stanovništva i naftnih kompanija.



EU je, kako je rekao, potpuno zabranila biogoriva prve generacije iz ulja, delimično i druge generacije, dok je proizvodnja biodizela od algi nova treća generacija.



Spasojević naglašava da početna ulaganja za uzgoj algi nisu velika, ali da se mora, identično kao kod suncokreta, uložiti u proces ekstrakcije odnosno izdvajanja i pretvaranja masti u biodizel.



"Naš projekat se bavi poboljšanjem proizvodnji masti kod mikroalgi putem stresa, tako da ne postoji sličan projekat u svetu. Postoje genetske modifikacije na algama, dok mi izazivamo metaboličke promene kod algi stresom niskog intenziteta, kada ona uđe u fazu da pravi rezervu"



Spasojević smatra da bi i za 20 odsto mogla da se smanji cena biodizela u svetu uz pomoć te tehnologije dobijanja biodizela i navodi da je glavni cilj za korišćenje biodizela da se smanji njegova cena i da na to najviše utiče količina masti.



Takođe, alge skupljaju ugljendioksid i njihovim uzgojom se smanjuje efekat staklene bašte, s obzirom da alge fotosintezom konvertuju sunčevu energiju u ulje odnosno naftu, objasnio je Spasojević.



Projekat je ukupno vredan 400.000 evra i do sada je uglavnom u savremene aparate za istraživanje i stipendije uloženo oko 300.000 evra.



Veliki deo tog novca se koristi za stipendije studenata koji su se zahvaljujući tom projektu odlučili da ostanu u Srbiji.



Direktor Centra za mikroskopiju na Bejlor Univerzitetu u Teksasu Bernd Cehman je rekao da imaju razne vrste mikroskopa za različite materijale i da je njegova uloga u projektu da obezbedi mikroskopsku ekspertizu.



"To znači da mi gledamo ćelije algi nakon stresa koji se sprovodi u Beogradu. Pratimo strukturne promene ćelija algi i za to koristimo elektronske mikroskope, kojima mogu da se gledaju čak i komponente samih ćelija. Tako da možemo da pratimo njihov kvalitet, sadržaj masti i komponete zidova ćelija, što su najvažnije komponente za proizvodnju biodizela iz algi".



Kako je rekao, preliminarni rezultati projekta pokazuju veliko povećanje masti algi, tako da se dobro pokazao pristup koji koriste kolege u Beogradu.



Džon Pitman sa Univerziteta u Mančesteru, koji koordinira projekat u okviru NATO programa, kaže da je njegova uloga da obezbedi naprednu tehnološko ekspetizu, pošto taj univerzitet ima veliko iskustvo kada je reč o algama i njihovom korišćenju, ali i kada je reč o genomskoj analizi.



Ističe da je proizvodnja biodizela od algi veliki izazov ako se uporedi sa drugim fosilnim gorivima, pre svega zbog cene.



"Velike su prednosti korišćenja algi za biodizel u odnosu na druge agrokulture, s obzirom da one ne učestvuju u poljoprivredi i ishrani. Tako da alge imaju mnoge prednosti ako se porede sa drugim bioizvorima".



Navodi da je prednost tečnog biogoriva što se može koristiti i za brodove, avione, za transport na zemlji i slično, dok struja još ne može u toj meri zbog problema njenog skladištenja uprkos značajnim pomacima kod električnih automobila.



"Zato vidim značajnu ulogu biodizela od algi u energetskom sektoru", dodao je on.



Marko Licul iz kompanije Varicon Aljua iz Velike Britanije je rekao Tanjugu da je njegova kompanija komercijalni partner u tom projektu i da ima ulogu da ispita komercijalizaciju potencijala tog istraživanja.



Očekuje da se projekat komercijalizuje na tržištu već u narednih tri do pet godina.



"Prvi rezultati su izvanredni, Ivan je uspeo za oko 30 odsto da poveća proizvodnju masti, što je odlično. To je važno za razvoj biodizela i drugih stvari od algi. Glavni korisnici će biti kompanije koje prave biodizel, ali i one u oblasti zdrave ishrane".



Licul je naglasio da će taj projekat imati veliki značaj i kada je reč o ekologiji i smanjivanju korišćenja fosilnih goriva.