ТРЖИШТЕ УЏБЕНИКА Квалитетно школско штиво, на жалост, није пресудно

То се, међутим, променило и сада морају да се за место на школским клупама и у ђачким торбама боре с приватним издавачима који ученицима и професорима нуде савремена наставна средства. О томе колико је Завод успео да остане у току са напретком технологије и шта за њих значи дигитализација друштва, за „Дневник“ је причала извршна директорка новосадског одељења др Романца Јовановић.

Како каже, механизам прилагођавања Завода је спорији због саме структуре јавног предузећа, које је у обавези да све послове обавља у складу са законом и путем тендера. На оцену неких да су њихови уџбеници застарели, она додаје да су пре традиционални, преамбициозни и некада превише детаљни, што су могуће мане, али их управо оне издвајају када наставници бирају одакле ће припремати ђаке за такмичења.

Најтраженији Заводови уџбеници су Географија и Историја, коју користи скоро 50 одсто школа, иако је провлачена кроз медије због наводно спорних чињеница.

– Ако је један наслов са ауторима који су у врху историјске науке концепцијски био добар 60 година, не може се ођедном тврдити како не умемо да радимо. Мислим да је то начин да се баци љага на нешто што нама доноси добит – оцењује она.

На питање како то да нису кренули у израду дигиталних уџбеника, који су решење за трошкове које носе нискотиражни наслови, Романца Јовановић је прокоментарисала да опремљеност школа није још увек достигла тај ниво.

– Како изгледају школе које имају 50-60 ученика у једном селу од 300 становника, како изгледају зграде и имају ли фискултурну салу, пристојне тоалете и остало? Дигитални уџбеник је за велике центре, а за школе попут оних у банатској Боки, Санаду код Кикинде или Месићу код Вршца тренутно нема смисла. С друге стране, колико пута нас само техника изда? Хартија је хартија и може да се користи било где у било које време – закључила је.

Према њеним речима, прво треба кренути од факултета и ту направити нове кадрове, који могу да примене неку новину, дајући им слободу да се баве наставом и ученицима, а не администрацијом.

– Бирократија је прешла сваку меру рационалности и сврсисходности – додала је. – Због тога су учитељи и наставници принуђени да изаберу издаваче који нуде готове припреме за часове, што је мимо здраве памети. Ни Министарство се не слаже с тиме, али не ради ништа у том погледу. Ове године у генерацији од 25 ученика можете имати 10 изванредних, а следеће само двоје таквих, што значи да не можете више применити такву методичку концепцију, већ је морате прилагодити когнитивним способностима ученика. Једно време, као друштвено одговорно предузеће, управо због тога нисмо их имали у понуди.

Сваке године примећују одређен пад продаје, кажу из Заводовог Сектора за маркетинг и продају.

– Нисмо интересантни у понуди осталог јер радимо строго по закону. На презентацијама наставници могу добити за ту сврху од Завода рекламни материјал у вредности до 300 динара по особи. Нема ничег испод жита, попут вреднијих поклона, за које не постоји траг – каже Добрила Јовичић. – Ми нудимо квалитетан уџбеник, али то очигледно није довољно. Ипак, још увек има просветних радника којима је више стало до нивоа знања. Помињем и да Завод цене својих уџбеника није повећавао већ неколико година, чак смо, узимајући у обзир скромну материјалну способност родитеља, нарочито на почетку школске године, снизили цене појединих нових уџбеника, где год смо били у прилици.

 С. Милачић