TRŽIŠTE UDŽBENIKA Kvalitetno školsko štivo, na žalost, nije presudno
NOVI SAD: Zavod za izdavanje udžbenika godinama je bio jedina institucija koja je nastavnim učilima snabdevala đake u Srbiji.
To se, međutim, promenilo i sada moraju da se za mesto na školskim klupama i u đačkim torbama bore s privatnim izdavačima koji učenicima i profesorima nude savremena nastavna sredstva. O tome koliko je Zavod uspeo da ostane u toku sa napretkom tehnologije i šta za njih znači digitalizacija društva, za „Dnevnik“ je pričala izvršna direktorka novosadskog odeljenja dr Romanca Jovanović.
Kako kaže, mehanizam prilagođavanja Zavoda je sporiji zbog same strukture javnog preduzeća, koje je u obavezi da sve poslove obavlja u skladu sa zakonom i putem tendera. Na ocenu nekih da su njihovi udžbenici zastareli, ona dodaje da su pre tradicionalni, preambiciozni i nekada previše detaljni, što su moguće mane, ali ih upravo one izdvajaju kada nastavnici biraju odakle će pripremati đake za takmičenja.
Najtraženiji Zavodovi udžbenici su Geografija i Istorija, koju koristi skoro 50 odsto škola, iako je provlačena kroz medije zbog navodno spornih činjenica.
– Ako je jedan naslov sa autorima koji su u vrhu istorijske nauke koncepcijski bio dobar 60 godina, ne može se ođednom tvrditi kako ne umemo da radimo. Mislim da je to način da se baci ljaga na nešto što nama donosi dobit – ocenjuje ona.
Na pitanje kako to da nisu krenuli u izradu digitalnih udžbenika, koji su rešenje za troškove koje nose niskotiražni naslovi, Romanca Jovanović je prokomentarisala da opremljenost škola nije još uvek dostigla taj nivo.
– Kako izgledaju škole koje imaju 50-60 učenika u jednom selu od 300 stanovnika, kako izgledaju zgrade i imaju li fiskulturnu salu, pristojne toalete i ostalo? Digitalni udžbenik je za velike centre, a za škole poput onih u banatskoj Boki, Sanadu kod Kikinde ili Mesiću kod Vršca trenutno nema smisla. S druge strane, koliko puta nas samo tehnika izda? Hartija je hartija i može da se koristi bilo gde u bilo koje vreme – zaključila je.
Prema njenim rečima, prvo treba krenuti od fakulteta i tu napraviti nove kadrove, koji mogu da primene neku novinu, dajući im slobodu da se bave nastavom i učenicima, a ne administracijom.
– Birokratija je prešla svaku meru racionalnosti i svrsishodnosti – dodala je. – Zbog toga su učitelji i nastavnici prinuđeni da izaberu izdavače koji nude gotove pripreme za časove, što je mimo zdrave pameti. Ni Ministarstvo se ne slaže s time, ali ne radi ništa u tom pogledu. Ove godine u generaciji od 25 učenika možete imati 10 izvanrednih, a sledeće samo dvoje takvih, što znači da ne možete više primeniti takvu metodičku koncepciju, već je morate prilagoditi kognitivnim sposobnostima učenika. Jedno vreme, kao društveno odgovorno preduzeće, upravo zbog toga nismo ih imali u ponudi.
Svake godine primećuju određen pad prodaje, kažu iz Zavodovog Sektora za marketing i prodaju.
– Nismo interesantni u ponudi ostalog jer radimo strogo po zakonu. Na prezentacijama nastavnici mogu dobiti za tu svrhu od Zavoda reklamni materijal u vrednosti do 300 dinara po osobi. Nema ničeg ispod žita, poput vrednijih poklona, za koje ne postoji trag – kaže Dobrila Jovičić. – Mi nudimo kvalitetan udžbenik, ali to očigledno nije dovoljno. Ipak, još uvek ima prosvetnih radnika kojima je više stalo do nivoa znanja. Pominjem i da Zavod cene svojih udžbenika nije povećavao već nekoliko godina, čak smo, uzimajući u obzir skromnu materijalnu sposobnost roditelja, naročito na početku školske godine, snizili cene pojedinih novih udžbenika, gde god smo bili u prilici.
S. Milačić