Сахрана Николе Хајдина 23. јула на Новом гробљу у Београду

Окупљање је у 13.30, а опело ће бити служено у 14 сати, саопштила је Академија.

Хајдин је преминуо 17. јула у Београду у 96. години после краће и тешке болести.

Признати инжењер грађевинарства био је потпредседник САНУ од 1994. до 2003, а председник у три мандата - од 2003. до 2015. године.

Био је професор Грађевинског факултета у Београду, гостујући професор на Савезној високој школи (ЕТН) у Цириху, гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције, председник Југословенске групе Међународног удружења за мостове и високоградњу (ИАБСЕ), председник Југословенског комитета Међународне уније за теоријску и примењену механику, декан Грађевинског факултета у Београду и председник Југословенског друштва грађевинских конструктера. 

Поред тога, био је инострани члан више академија и дао је изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и из области Теорије танкозидних носача. 

Његов научни интерес су последњих година представљали нелинеарни динамички проблеми механике, посебно изучавање удара (импакта) саобраћајних средстава на грађевинске конструкције.

Међу његовим делима издвајају се железнички мост са косим затегама преко реке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко реке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана "Глажње" у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко реке Висле у Пољској.