Милена Јанчурић, флаутискиња: Видим наду
НОВИ САД: Тренутно се бавим собом. Доста свирам. Хтела бих до краја године да снимим албум, а то је пуно посла. У августу путујем у Израел, на семинар, у улози професора. Ових дана највише свирам с оркестром Александра Дујина. Путујем, каже флаутисткиња Милена Јанчурић, из аутобуса на релацији Београд – Нови Сад, где је чекају полазници Летње џез академије Културног центра Новог Сада, која се реализује девети пут у сарадњи с Џез академијом „Глен Бушман“ из Дортмунда.
Каже да је радила и у компанији, али сада је посвећена ономе што воли, за шта се школовала.
Заиста волим тај диван догађај, ту лепу сарадњу, када дивни музичари долазе у наш град и пожелела сам да им будем добар домаћин, да имају све што им треба, поручује наша саговорница.
Шта вам је у вези са тим најлепше?
Музика. Лепо је што има велики број полазника, волим кад видим те младе људе да толико уживају, носе инструменте, слушају на часовима и уче од професора... То су различите генерације, од деце до оних који студирају. Кад их видим како сви заједно са највећом жељом и добротом прилазе томе и свирају заједно, то ме одушевљава. Видим то као наду, основну идеју која стоји иза свега тога.
Одакле младима мотив и инспирација да свирају баш џез?
Е, то не знам (смех). Велика је разлика између мене и њих. Толико је напредовало све, технологија, интернет... Ближи им је приступ свему, а влада и блага летаргија, деца су углавном незаинтересована... Зато сам и одушевљена кад их видим у толиком броју и у свим генерацијама, са великом жељом да се баве тиме, импровизују... Вероватно их покреће сама музика и жеља да свирају у бенду, да раде нешто друго, што не раде сваки дан, јер се овако нешто дешава само једном годишње.
Наступате са својим бендом вечерас у Атељеу „ИТД“ на Петроварадинској тврђави. И то је генерацијска ствар?
Са свима њима редовно свирам. То су моји пријатељи из Новог Сада које знам цео живот. Борис Хложан свира гитару, Срђан Стевић бас, Александар Грујић клавир, Петар Радмиловић бубањ. Феноменални су музичари, људи... Баш волим да свирам у бенду који је мој, да окупим екипу с којима је сарадња задовољство за сваког од нас. Верујем да ће се то осетити и у публици.
Шта бисте јој најавили?
Свираћемо пар мојих оригиналних композиција, неке од њих смо свирали и на Новосадском yеz фестивалу, а поред тога, извешћемо композиције мојих драгих пријатеља који су признати извођачи и композитори у Америци, иначе из Бразила, саксофонисткиње Гаје Петрели Вилмер и пијанисте Жоаоа Мартинса. Ако морам жанровски да то окарактеришем, сврстава се у савремену yеz музику. Надам се да ће бити лепо време. Свираћемо са погледом на Нови Сад, или у амбијенту уметничких радова Радошевићевог атељеа, што се све уклапа. Након нашег концерта биће и џем сешн полазника академије.
