Milena Jančurić, flautiskinja: Vidim nadu
NOVI SAD: Trenutno se bavim sobom. Dosta sviram. Htela bih do kraja godine da snimim album, a to je puno posla. U avgustu putujem u Izrael, na seminar, u ulozi profesora. Ovih dana najviše sviram s orkestrom Aleksandra Dujina. Putujem, kaže flautistkinja Milena Jančurić, iz autobusa na relaciji Beograd – Novi Sad, gde je čekaju polaznici Letnje džez akademije Kulturnog centra Novog Sada, koja se realizuje deveti put u saradnji s Džez akademijom „Glen Bušman“ iz Dortmunda.
Kaže da je radila i u kompaniji, ali sada je posvećena onome što voli, za šta se školovala.
Zaista volim taj divan događaj, tu lepu saradnju, kada divni muzičari dolaze u naš grad i poželela sam da im budem dobar domaćin, da imaju sve što im treba, poručuje naša sagovornica.
Šta vam je u vezi sa tim najlepše?
Muzika. Lepo je što ima veliki broj polaznika, volim kad vidim te mlade ljude da toliko uživaju, nose instrumente, slušaju na časovima i uče od profesora... To su različite generacije, od dece do onih koji studiraju. Kad ih vidim kako svi zajedno sa najvećom željom i dobrotom prilaze tome i sviraju zajedno, to me oduševljava. Vidim to kao nadu, osnovnu ideju koja stoji iza svega toga.
Odakle mladima motiv i inspiracija da sviraju baš džez?
E, to ne znam (smeh). Velika je razlika između mene i njih. Toliko je napredovalo sve, tehnologija, internet... Bliži im je pristup svemu, a vlada i blaga letargija, deca su uglavnom nezainteresovana... Zato sam i oduševljena kad ih vidim u tolikom broju i u svim generacijama, sa velikom željom da se bave time, improvizuju... Verovatno ih pokreće sama muzika i želja da sviraju u bendu, da rade nešto drugo, što ne rade svaki dan, jer se ovako nešto dešava samo jednom godišnje.
Nastupate sa svojim bendom večeras u Ateljeu „ITD“ na Petrovaradinskoj tvrđavi. I to je generacijska stvar?
Sa svima njima redovno sviram. To su moji prijatelji iz Novog Sada koje znam ceo život. Boris Hložan svira gitaru, Srđan Stević bas, Aleksandar Grujić klavir, Petar Radmilović bubanj. Fenomenalni su muzičari, ljudi... Baš volim da sviram u bendu koji je moj, da okupim ekipu s kojima je saradnja zadovoljstvo za svakog od nas. Verujem da će se to osetiti i u publici.
Šta biste joj najavili?
Sviraćemo par mojih originalnih kompozicija, neke od njih smo svirali i na Novosadskom yez festivalu, a pored toga, izvešćemo kompozicije mojih dragih prijatelja koji su priznati izvođači i kompozitori u Americi, inače iz Brazila, saksofonistkinje Gaje Petreli Vilmer i pijaniste Žoaoa Martinsa. Ako moram žanrovski da to okarakterišem, svrstava se u savremenu yez muziku. Nadam se da će biti lepo vreme. Sviraćemo sa pogledom na Novi Sad, ili u ambijentu umetničkih radova Radoševićevog ateljea, što se sve uklapa. Nakon našeg koncerta biće i džem sešn polaznika akademije.
