Твоја реч, Игор Мичић (25) ствара уникатни накит „Indorile designe”: Рад ме највише инспирише

Његов рад може се пронаћи на друштвеним мрежама, као и у Кнез Михајловој 5 (Београд).

- Мој рад је специфичан на овим просотрим јер скоро нико не прави ништа слично - прича Игор, који је по струци машинац, али је одлучио да се бави нечим креативнијим. - Ишао сам у средњу машинску школу која је имала и уметничке смерове, па сам ја имао утисак да сам на погрешном. Радио сам у машинској струци дуго, док нисам почео да се интересујем за накит, технику и највише око драгог и полудрагог камења. Касније смо и ископавали камење и сад доста знам о томе. Фасцинирали су ме радови од жице које су радили неки Американци и онда сам одлучио да и сам то правим. Користим бакар, сребро и злато, зависи ко шта жели. Оно што је главна ствар је камен, који и највише даје лепоту том накиту.

Претпостављам да он и диктира цену?

- Тако је. Доста зависи од камена, а уколико је злато или сребро, онда зависи и од материјала.

Да ли је сваки твој рад уникатан, у смислу да један комад накита ниси направио двапут?

- Никад то нисам урадио, не бих ни знао да поновим. Доста људи ме пита да направим нешто исто, али нема шансе, ја не знам како сам то правио. Не правим по цртежима, плановима, него кренем да правим и како ме пут одведе до крајњег циља, то је то.

Шта је оно што те води до тог циља?

- Не знам, то је неки мој осећај, дух који уносим у накит. Не знам како то да дефинишем, у том накиту сам ја. Стварно се баш дајем. И кад направим неки комад, осећам се као да сам себе убацио у њега.

Колико те природа и њени необични облици инспиришу?

- У приорди има доста инспирације. Често путујемо на неке излете и камповања, па и ископавамо камење. Ту проналазим доста инспирације, али оно где је највише проналазим је кроз сам рад. Ако се деси неки временски период да не радим, немам инспирацију, а чим кренем да радим, онда имам идеја. И то се мења. Ја замислим нешто у глави, али крајњи резултат је сасвим нешто друго, јер у тренутку схватим да могу и другачије да урадим. Али, увек буде оно што сам желео.

Колико дуго се бавиш тиме и колико ти се, у том смислу, рад променио у односу на почетке?

- Бавим се овим мало више од две године. Мој стил у техничком смислу се доста променио, много сам прецизнији, нема жица које штрче, рад је пунији, сложенији и педантнији. Сад знам о камењу и квалитету много више, шта да наручим, шта не. Променио сам и облик камена, раније сам радио са камењем који има неодређен облик, а сада користим оно које је искључиво обрађено за накит.

Споменуо си да и сам налазиш камење.

- Да, од пролећа прошле године смо почели да путујемо. Србија је богата минералима, иако то није светски квалитет, али има доста налазишта по планинама и рекама. Жао ми је што на Косову и Метохији, где има камена хрисопраса, немамо приступ, а он се по квалитету може мерити са аустралијским, који је најбољи на свету. Камење које нађемо скупљамо као сувенире, правимо колекцију, то је наш доживљај са путовања. Углавном не заврши у накиту, али може да се обрађује. Волимо да буде сирово.

Колико су људи заинтересовани да купе твој накит?

- Јесу, и то углавно странци. Има и наших, али накит који ми правимо је специфичан и није за свакога. Имамо опсег муштерија које знају шта је то, препознају стил и камен, па купују.

Бавиш ли се још нечим осим накитом?

- Бавим се финијим пословима у златарству, производња бурми и убацивање камена у накит. То су мали каменчићи, дијаманти, циркони и драго камење. Бушим прстен и одређеним техникама, без лепка, под микроскопом убацујем камен.

И без обзира на то колико си креативан и свашта радиш са накитом, ти и твоја супруга сте се одлучили на најједноставније могуће бурме.

- Тако је. Желели смо да имамо бурме какве су имали наши родитељи. Одлучили смо се за једноставне, жуте...

Какви су ти планови по питању накита?

- Ја не знам где ово све води, али све се више ширимо, све више људи нам прилази, све више имамо посла и немамо никакве планове, само радимо то што волимо, па нам се врата и отварају. Упознали смо доста људи који су нам помогли и када је реч о техници, алатима и слично.

Л. Радловачки