Оброк од инсеката штити од рака
Ускоро би се једење мрава и других инсеката могло препоручивати као превенција од рака, ако је веровати студији Универзитета у Риму, преноси Радио телевизија Србије.
Серија експеримената које су спровели италијански научници показује како широко распрострањени бескичмењаци, као што су скакавци и цврчци, имају висок ниво антиоксиданса.
Самлели су инсекте и потом установили да многи имају вишеструко већу концентрацију антиоксиданса него сок од поморанџе.
Антиоксиданси су неопходни за умањивање штетног дејства слободних радикала – који, како се верује, повећавају ризик од рака, кардиоваскуларних болести и дијабетеса.
Одређене намирнице, попут воћа и поврћа, посебно су богате антиоксидансима.
Научници сматрају да ће становници западних земаља у наредним деценијама морати да почну са увођењем инсеката у своју исхрану, тако да је група са Универзитета у Риму решила да открије коју количину антиоксиданса садрже бескичмењаци.
Највише антиоксиданса, пет пута више од свежег сока од поморанџе, садрже екстракти скакаваца, свилене бубе и цврчака који су растворљиви у води.
А највише нивое полифенола – органских једињења која такође делују као антиоксиданси – имају скакавци, црни мрави и брашнасти црви. Екстракти растворљиви у мастима који се добијају од свилене бубе, великог цврчка и афричких гусеница садрже двоструко више антиоксиданса од маслиновог уља.
Вођа истраживања проф. Мауро Серафини истакао је да најмање две милијарде људи, а то је четвртина светске популације, редовно једе инсекте.
„Јестиви инсекти су одличан извор протеина, полинезасићених масних киселина, минерала, витамина и влакана. Али до сада их нико није упоредио (у погледу антиоксидантне активности) са класичним функционалним намирницама, као што су маслиново уље или сок од поморанџе. У будућности бисмо могли да прилагодимо исхрану инсеката (који се узгајају као храна за људе или животиње) како бисмо повећали њихов садржај антиоксиданса.“
Тим професора Серафинија тестирао је широк избор комерцијално доступних јестивих инсеката и бескичмењака.
Уклањали су нејестиве делове ових животиња, као што су крила и жаоке, затим би их самлели и екстрахирали масноће и све што је преостало, а што би могло да се раствори у води.
Онда је екстрат сваког инсекта одвојено тестиран. Откривено је да су инсекти вегетаријанци имали много већи садржај антиоксиданса у поређењу са онима као што су тарантуле и шкорпије.
Широм света људи највише поједу следеће врсте инсеката: 31 одсто тврдокрилаца (у које спадају бубе), 18 одсто лептира (истичу се гусенице) и 14 одсто опнокрилаца (у њих спадају пчеле, осе и мрави