Принос пшенице за 20 одсто мањи него лане

Он је рекао да се просечни приноси крећу између 3,5 и 4,5 тоне по хектару, што је с обзиром на неповољне услове и очекивано.

Укупан род остварен је због великих површина засејаних пшеницом, које су конпезовале лоше временске услове и штете, као и слабију примену агротехнике. Када би остваривали просечан принос у земљама европске уније од пет до шест тона по хектру, нама би било доољно да имамо 400.000 хектара под пшеницом, рекао је Простран.

Он је истакао да је за целокупну домаћу потрошњу потребно око 1,5 милиона тона, што значи да ће за извоз остати око милиона тона пшенице.

Према његовим наводима, откупна цена пшенице на почетку жетве била је веома ниска и износила је 16 до 17 динара, оценивши да тај ниво цена произвођачима није могао да покрије ни трошкове сетве.

Добар знак је што је цена почела да расте и она сада износи 19 динара са ПДВ, а и држава је истовремено покушала да провоцира тржиште пшенице, купујући за робне резерве 25.000 тона по цени од 20 динара. У сваком случају, цена ће по мојој процени расти, па саветујем да је, они који не морају да журе, не продају одмах већ да чекају крај године, казао је Простран.

Простран је додао да већина малих произвођача "неће имати времена за чекање", наводећи да им је то прва овогодишња зарада, којом треба да покрију трошкове, док ће се за каснију продају одлучити велики произвођачи који имају и капацитете за скалдиштење.

Он је подсетио да је пшеница берзанска роба и да се њене цене на домаћем тржишту формирају на основу различитих параметара у земљи и иностранству.

То је тржишна ценовна игра, а цена на домаћем тржишту зависиће и од цена у окружењу. Цену, бар када је европско тржиште у питању диктира производња пшенице у Русији и у Украјини, рекао је Простран.