Кикиндски мајстор кутлаче Душан Лукин: Пуна кућа шампионских котлића
КИКИНДА: У крчкању рибљих специјалитета у котлићима пензионер Душан Лукин из Кикинде је одавно постао ненадмашан, иако му куварски занат није занимање, него хоби у којем уживају и сви што што су имали прилику да пробају оно што запржи. Толико се извештио да осваја трофеје на кулинарским фештама где год потпали ватру испод котлића.
Вишеструки је шампион Војводине у кувању рибље чорбе и паприкаша.
Перјаница је и Удружења „Банатски кулинари” па је пре неки дан у Новом Кнежевцу однео још једну победу у конкуренцији четрдесетак учесника, што му је четврти тријумф стечен крај Тисе. Побеђивао је још и 2014. и 2015, када се чорба кувала у стотинак котлића, а такође и претпрошле године.
Још као момак знао сам да, кад се окупи друштво, бацим шта се нађе на роштиљ, скувам гулаш и друга јела у котлићима, а потом се јеловник проширио и на гурманлуке од рибе. Већ двадесетак година с другарима идем по разним такмичења, већ од првог учешћа имао сам успеха и до сада се скупуло стотинак пехара – поносно истиче Лукин, и наводи да стално мора да додаје нове полице за силне трофеје, док је за освојене котлиће одвојио посебну просторију.
Наиме, победници на кулинарским манифестација најчешће за награду добијају котлиће, па је Лукин задржао тек петнаестак, док је доста поклонио пријатељима.
За добру рибљу чорбу и рибљи паприкаш нема много филозофије, обавезне су квалитетне намирнице које иду у котлић, свежа риба и добра зачинска паприка, као и јака ватра коју треба да знаш када је угасити. Јер, није свеједно ако је утихнеш пет минута раније или касније, међутим, и то се временом научи. Имам и неке тајне зачине, који се, наравно, не откривају. Осим шарана, у котлић се убаци и више врста рибе, за победничку чорбу у Новом Кнежевцу додао сам сома, кечиге, бандара и мрену и не може да се омане, објашњава Лукин.
Упознао је многе различите рецепте котлићања јер се крај Тисе, Дунава и у другим крајевима кува другачије, а, напомиње Лукин, разликују се „као небо и земља”. Негде се у рибљу чорбу стављају шаргарепа и друго поврће, али ништа од тога не троши кикиндски мајстор кутлаче и варјаче.
Не волим да експериментишем и мој опробани рецепт је допринео је да толико побеђујем јер сам, рецимо, за рибљи паприкаш узео понешто из кухиња Славоније, Мађарске и Бачке. Од свих сам „украо” оно највредније тако да одувам ривале где год се појавим у Бачкој, од Апатина, Oyaka, Сомбора до Дероња, док у Банату харам с добро зачињеном чорбом, похвалио се Лукин.
М. Митровић
