У иностранство одлазе кадрови који и овде недостају

Нето зарада за ове мајсторе је између 700 и 070 евра месечно, а реч је о раду на одређено времене од годину дана.

И за зидаре и тесаре  тражи се радно искуство од две године и возачка дозвола Б категорије, а од стручне спреме квалификовани, полуквалификовани па и неквалификовани радник. Послодавац обезбеђује групни смештај који запослени плаћа 14 куна по дану. Конкурс је отворен до 39.септембра, а кандидати  који су евидентирани као незапослена лица у Националној служби за запошљавања документа достављају филијали НСЗ у којој су пријављени и то лично или поштом. Они који већ имају посао, а желе да раде у Хрватској конкурс могу предати или послати  Миграционом сервисном центру НСЗ у Београду.

Често се на сајту Националне службе за запошљавање појављују огласи о запошљавају наших радника у иностранству, а последњих месеци је то најчешће било за рад у Немачкој, Хрватској, Словенији, Црној Гори...  Управо позиви расписани преко српске Националне службе за запошљавање послужили су неким аналитичарима да закључе да ова служба помаже извозу радне снаге из Србији, поготово занатлија којих је овде недовољно и за којима и само срско тржиште вапи.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Матиновић објашњава да ова служба не помаже извозу радне снаге из Србије нити расписивање огласа на свом сајту жели да их додатно мотивише да одлазе у иностранство.

- Ми само настојимо да онима који већ одлазе у иностранство омогућимо да нађу посао у оним државама са којима постоји споразум. Настојимо да управо ти споразуми буду основа која ће њима гарантовати бољу заштиту, која ће им обезбедити једнак третман са држављанима земље у коју одлазе – објашњава Мартиновић.- Та лица пре одласка морају да закључе уговор о раду са послодавцем и ту се јасно дефинишу њихова права, па ако не желе да прихвате, неће потписати уговор.

Лане је у Словенију, управо посредством НСЗ, отишло 15 наших држављана, а Словенија је прошле године издала око 10.000 радних дозвола Србима, а у току ове још 6.000. То пак значи да је Словенија ангажоала око 16.000 наших радника , што указује да су они тамо стигли на друге начине, а не уз посредовање државе. На питање зашто тако мали број људи одлази да ради у иностранство под окриљем НСЗ , Мартивноћ одговара да је то због строгих процедура и зато што држава води рачуна о адекватној заштити запослених, па послодавци жесто не желе да користе НСЗ као посредника у запошљавању.

- Тражимо строго контролисане услове за наше људе. Уговор о раду мора да буде двојезичан, пре одласка незапослени мора да се упозна са свим условима и потпише уговор о раду у Србији. Самим тим проверавамо и карактеристике послодаваца, па ако он крши прописе у вези са посредовањем  онда знамо да проналази флескибилније начине  за запошљвање – објаснио је Мартиновић.

Иначе, после Немачке , Хрватска и Словенија – као државе које су чланице ЕУ , нашим грађанима су  изузетно примамљиве  за рад  и због тога је важно да Србија управо са њима има закључене посебне споразуме којим се регулише запошљавање наших радника у тим земљама.  

У многим европским државама недостају возачи, вариоци, зидари, тесари, електричари, кувари, угоститељски  и грађевински радници... То су , иначе, и кадрови којих нема довољно на српском тржишту рада, па би сходно томе они могли и овде да се запосле. Но, иако је последњих месеци зарада управо тих занатлија у Србији повећана, они ипак одлазе пут иностранства јер тамо зарађују знатно више. Сасвим је друга прича ко брине о њиховим правима и заштити, јер огромна већина њих нема државну заштиту, јер до посла и није дошла посредством НСЗ.

Љ. Малешевић