U inostranstvo odlaze kadrovi koji i ovde nedostaju

Neto zarada za ove majstore je između 700 i 070 evra mesečno, a reč je o radu na određeno vremene od godinu dana.

I za zidare i tesare  traži se radno iskustvo od dve godine i vozačka dozvola B kategorije, a od stručne spreme kvalifikovani, polukvalifikovani pa i nekvalifikovani radnik. Poslodavac obezbeđuje grupni smeštaj koji zaposleni plaća 14 kuna po danu. Konkurs je otvoren do 39.septembra, a kandidati  koji su evidentirani kao nezaposlena lica u Nacionalnoj službi za zapošljavanja dokumenta dostavljaju filijali NSZ u kojoj su prijavljeni i to lično ili poštom. Oni koji već imaju posao, a žele da rade u Hrvatskoj konkurs mogu predati ili poslati  Migracionom servisnom centru NSZ u Beogradu.

Često se na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje pojavljuju oglasi o zapošljavaju naših radnika u inostranstvu, a poslednjih meseci je to najčešće bilo za rad u Nemačkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori...  Upravo pozivi raspisani preko srpske Nacionalne službe za zapošljavanje poslužili su nekim analitičarima da zaključe da ova služba pomaže izvozu radne snage iz Srbiji, pogotovo zanatlija kojih je ovde nedovoljno i za kojima i samo srsko tržište vapi.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Matinović objašnjava da ova služba ne pomaže izvozu radne snage iz Srbije niti raspisivanje oglasa na svom sajtu želi da ih dodatno motiviše da odlaze u inostranstvo.

- Mi samo nastojimo da onima koji već odlaze u inostranstvo omogućimo da nađu posao u onim državama sa kojima postoji sporazum. Nastojimo da upravo ti sporazumi budu osnova koja će njima garantovati bolju zaštitu, koja će im obezbediti jednak tretman sa državljanima zemlje u koju odlaze – objašnjava Martinović.- Ta lica pre odlaska moraju da zaključe ugovor o radu sa poslodavcem i tu se jasno definišu njihova prava, pa ako ne žele da prihvate, neće potpisati ugovor.

Lane je u Sloveniju, upravo posredstvom NSZ, otišlo 15 naših državljana, a Slovenija je prošle godine izdala oko 10.000 radnih dozvola Srbima, a u toku ove još 6.000. To pak znači da je Slovenija angažoala oko 16.000 naših radnika , što ukazuje da su oni tamo stigli na druge načine, a ne uz posredovanje države. Na pitanje zašto tako mali broj ljudi odlazi da radi u inostranstvo pod okriljem NSZ , Martivnoć odgovara da je to zbog strogih procedura i zato što država vodi računa o adekvatnoj zaštiti zaposlenih, pa poslodavci žesto ne žele da koriste NSZ kao posrednika u zapošljavanju.

- Tražimo strogo kontrolisane uslove za naše ljude. Ugovor o radu mora da bude dvojezičan, pre odlaska nezaposleni mora da se upozna sa svim uslovima i potpiše ugovor o radu u Srbiji. Samim tim proveravamo i karakteristike poslodavaca, pa ako on krši propise u vezi sa posredovanjem  onda znamo da pronalazi fleskibilnije načine  za zapošljvanje – objasnio je Martinović.

Inače, posle Nemačke , Hrvatska i Slovenija – kao države koje su članice EU , našim građanima su  izuzetno primamljive  za rad  i zbog toga je važno da Srbija upravo sa njima ima zaključene posebne sporazume kojim se reguliše zapošljavanje naših radnika u tim zemljama.  

U mnogim evropskim državama nedostaju vozači, varioci, zidari, tesari, električari, kuvari, ugostiteljski  i građevinski radnici... To su , inače, i kadrovi kojih nema dovoljno na srpskom tržištu rada, pa bi shodno tome oni mogli i ovde da se zaposle. No, iako je poslednjih meseci zarada upravo tih zanatlija u Srbiji povećana, oni ipak odlaze put inostranstva jer tamo zarađuju znatno više. Sasvim je druga priča ko brine o njihovim pravima i zaštiti, jer ogromna većina njih nema državnu zaštitu, jer do posla i nije došla posredstvom NSZ.

LJ. Malešević