Пречанска лексика: Вода до грла

Као и сви други моћници не трпе се међусобно, па се ватра гаси водом мада јој понекад ни она ништа не може, што се малтене свакодневно гледа на разним телевизијама које, на жалост, “живе” од природних непогода, ратова, судара и, уопште, смртоносних догађаја. На самог почетку првог летњег месеца по метеоролозима, наш вољени Дунав, који нам је и море и извор пијаће воде, али и колективна канализација, вратио се свом лошем обичају да запљусне своје обале, прејаким таласом. То му се десило последњи пут 2013. када је баш жестоко распалио и код Новог Сада достигао скоро рекордних седам метара свог мерачког стуба. Сада је “тек” прешао пет и по, али и то било довољно да ојади, покваси, уплаши и оштети многе што бораве ( живе или се тек одмарају) на његовим обалама, у тзв. небрањеном подручју.

У Бачкој је то “с друге стране насипа”, у форланду, а на његовој левој обали. Десна му и нема насип. Рачуна се, наиме, да је Фрушка, односно њена висока обала, природан бранитељ. Јесте, али само оних који су високо. Знају то житељи Баноштора, Сусека, Беочина, Черевића, па и Рибњака, Сремских Карловаца, нарочито старији, а млађи, ето, кад-тад и сами доживе судар са злом страном Велике реке.

Кад роди вода, не роди жито - говорили су некад аласи. Они су међу реткима који се чак и јавно радују високим водама. Као и сви острашћенији риболовци, нарочито рибокрадице, јер се код поплава, посебно већих, риба намножи. Прво побегне од човека - где је много воде мало је рибе. Онда искористи продоре у шуме, на плитке ливаде, нарочито ако је поплава (а обично јесте) крајем маја и у јуну, када се још мрести рецимо, шаран, деверика, те дунавски дођош, мелез, бабушка, најмасовнија риба сада, која највише користи поплаве за екплозију размножавања. Да, дешава се (као пре шест) година да Дунав поруши бране и на рибњацима, па онда они шарани “шпиглери”, што немају крљушти постају “дивљаци” буду огледала и пецарошима на отвореној води. Пре шест година смо упознали и тзв. европског односно ”чешког“ шарана, прекривеног црепом крљушти, али ширем од обичног дунавског карпа који је у оригинал вретенаст. Причало се да је побегао тај “европејац” из неких рибњака далеко узводно.

Има још животиња које се као рибе радују поплавама, али  је много више они које их се боје, као и људи из плавних подручја. Видело се колико су страдале дивије свиње са Ратног острва, оне што су побегле чак у Земун и Нови Београд (пливајући!) па страдале од људи или се чак и самоубиле, као онај вепар што је скочио са високог спрата неке гараже. Пре шест година сам трчао у рано јутро са Јаме у Бегеч да јавим како је један диван велики срндаћ побегао из ритова преко насипа у атар. Храмао је и био је лак плен паса. Међутим, ловачки дом је, наравно, био затворен, па је срндаћ остао препуштен сам себи.

Шта је било са лисицама, ласицама, зецовима, фазанима и другим топлокрним бићима што се легу у ритовима – нико не зна. Нити (нас) га је много брига. Прореди их поплава, али неке и преживе. Чак и мишеви и кртице нарочито. Опораве се и људи. Прво помно прате извештаје о водостању, љуте се што касне и што обично промашују у прогнози.

Пре шест година је предвиђен талас чак за метар мањи него што је био. Сад “само” за 50 цм, па су многи викендаши на Јами (па и ја ) дизали фрижидере и шпорете на спрат кад је вода већ улазила у приземље, а требало би да буде далеко испод прага. У ово доба паметних телефона лако је ухватити грешке хидролога, још лакше их је упоређивати са конкуренцијом из других држава, али је, рецимо, тешко разумети зашто се резултати аутоматског мерења водостања могу прочитати тек два сата после бележења!

Но, много је идеја и предлога шта би све могло олакшати тешке дане поплављених, а најчешће се спомиње одсуство сваке вести да ли хидроцентрала на Ђердапу има утицаја на висину дунавског таласа и да ли би могла било како да га смирује. Али, о томе нико ништа не говори, нити се зна кога треба питати. Уосталом, зна се да је Ђердап брана држава за себе па је ономад једној ђачкој екскурзији из Војводине било дозвољено да је гледају само - из аутобуса!  

Зато, док Дунав дивља – ћути, пливај и – не таласај!

Павле Малешев