Prečanska leksika: Voda do grla

Kao i svi drugi moćnici ne trpe se međusobno, pa se vatra gasi vodom mada joj ponekad ni ona ništa ne može, što se maltene svakodnevno gleda na raznim televizijama koje, na žalost, “žive” od prirodnih nepogoda, ratova, sudara i, uopšte, smrtonosnih događaja. Na samog početku prvog letnjeg meseca po meteorolozima, naš voljeni Dunav, koji nam je i more i izvor pijaće vode, ali i kolektivna kanalizacija, vratio se svom lošem običaju da zapljusne svoje obale, prejakim talasom. To mu se desilo poslednji put 2013. kada je baš žestoko raspalio i kod Novog Sada dostigao skoro rekordnih sedam metara svog meračkog stuba. Sada je “tek” prešao pet i po, ali i to bilo dovoljno da ojadi, pokvasi, uplaši i ošteti mnoge što borave ( žive ili se tek odmaraju) na njegovim obalama, u tzv. nebranjenom području.

U Bačkoj je to “s druge strane nasipa”, u forlandu, a na njegovoj levoj obali. Desna mu i nema nasip. Računa se, naime, da je Fruška, odnosno njena visoka obala, prirodan branitelj. Jeste, ali samo onih koji su visoko. Znaju to žitelji Banoštora, Suseka, Beočina, Čerevića, pa i Ribnjaka, Sremskih Karlovaca, naročito stariji, a mlađi, eto, kad-tad i sami dožive sudar sa zlom stranom Velike reke.

Kad rodi voda, ne rodi žito - govorili su nekad alasi. Oni su među retkima koji se čak i javno raduju visokim vodama. Kao i svi ostrašćeniji ribolovci, naročito ribokradice, jer se kod poplava, posebno većih, riba namnoži. Prvo pobegne od čoveka - gde je mnogo vode malo je ribe. Onda iskoristi prodore u šume, na plitke livade, naročito ako je poplava (a obično jeste) krajem maja i u junu, kada se još mresti recimo, šaran, deverika, te dunavski dođoš, melez, babuška, najmasovnija riba sada, koja najviše koristi poplave za ekploziju razmnožavanja. Da, dešava se (kao pre šest) godina da Dunav poruši brane i na ribnjacima, pa onda oni šarani “špigleri”, što nemaju krljušti postaju “divljaci” budu ogledala i pecarošima na otvorenoj vodi. Pre šest godina smo upoznali i tzv. evropskog odnosno ”češkog“ šarana, prekrivenog crepom krljušti, ali širem od običnog dunavskog karpa koji je u original vretenast. Pričalo se da je pobegao taj “evropejac” iz nekih ribnjaka daleko uzvodno.

Ima još životinja koje se kao ribe raduju poplavama, ali  je mnogo više oni koje ih se boje, kao i ljudi iz plavnih područja. Videlo se koliko su stradale divije svinje sa Ratnog ostrva, one što su pobegle čak u Zemun i Novi Beograd (plivajući!) pa stradale od ljudi ili se čak i samoubile, kao onaj vepar što je skočio sa visokog sprata neke garaže. Pre šest godina sam trčao u rano jutro sa Jame u Begeč da javim kako je jedan divan veliki srndać pobegao iz ritova preko nasipa u atar. Hramao je i bio je lak plen pasa. Međutim, lovački dom je, naravno, bio zatvoren, pa je srndać ostao prepušten sam sebi.

Šta je bilo sa lisicama, lasicama, zecovima, fazanima i drugim toplokrnim bićima što se legu u ritovima – niko ne zna. Niti (nas) ga je mnogo briga. Proredi ih poplava, ali neke i prežive. Čak i miševi i krtice naročito. Oporave se i ljudi. Prvo pomno prate izveštaje o vodostanju, ljute se što kasne i što obično promašuju u prognozi.

Pre šest godina je predviđen talas čak za metar manji nego što je bio. Sad “samo” za 50 cm, pa su mnogi vikendaši na Jami (pa i ja ) dizali frižidere i šporete na sprat kad je voda već ulazila u prizemlje, a trebalo bi da bude daleko ispod praga. U ovo doba pametnih telefona lako je uhvatiti greške hidrologa, još lakše ih je upoređivati sa konkurencijom iz drugih država, ali je, recimo, teško razumeti zašto se rezultati automatskog merenja vodostanja mogu pročitati tek dva sata posle beleženja!

No, mnogo je ideja i predloga šta bi sve moglo olakšati teške dane poplavljenih, a najčešće se spominje odsustvo svake vesti da li hidrocentrala na Đerdapu ima uticaja na visinu dunavskog talasa i da li bi mogla bilo kako da ga smiruje. Ali, o tome niko ništa ne govori, niti se zna koga treba pitati. Uostalom, zna se da je Đerdap brana država za sebe pa je onomad jednoj đačkoj ekskurziji iz Vojvodine bilo dozvoljeno da je gledaju samo - iz autobusa!  

Zato, dok Dunav divlja – ćuti, plivaj i – ne talasaj!

Pavle Malešev