Изложба у Музеју града из које се чита историја Новог Сада

Према њеним речима, Нови Сад не може бити описан и не може се писати његова историја ако не спомињете Штранд.

Прву варијанту историје новосадског Штранда Музеј града Новог Сада приказао је пре 10 година, а потом је 2012. године на Дунавском фестивалу у Улму један део изложбе био посвећен Штранду, те је садашња изложба “Таквог Штранда ни на мору нема” заправо компилација две prеthodnе. Поставка садржи фотографије, архивски материјал и предмете који илиуструју историју најлепшег купалишта на Дунаву.

Свака изложба изазива интересовање и увек се некоме допада, међутим, догоди се да и по завршетку „живи“.

Људи дођу и распитују се о тој изложби, а онда нам доносе врло интересантан материјал на ту тему, тако да смо и сад добили нове фотографије и предмете који имају везе са Штрандом, потврђује ауторка.

Свака изложена фотографија могла би нешто да „исприча“, а нешто од тога зна и ауторка. Занимљив  податак долази од породице Бухмилер, чије се фотографије налазе на изложби, о томе како се два брата сваке године од детињства, већ деценијама, сликају на истом месту на Штранду.

Склоност „штрандароша“ некако се породично наслеђује, каже Агнеш Озер.

Познавала сам, додаје наша саговорница, госпођу Агату Ђуричин, која је и као старија сваког јутра одлазила на Штранд и пливала са својим друштвом, а и као дете је долазила.

Имам њене фотографије из 1931. и 1938. године. Одлазак на Штранд био је део ње. Имала је и чамац, тзв. скиф, јер њен отац је био главни инжењер новосадског „Албуса“ и могао је ћерки тако нешто да приушти. Она је веслала у том скифу, навела је Агнеш Озер.

Једна од познатих историјских личности које су живеле у нашем граду, а велики „штрандарош“, веслач и човек који је волео природу био је и Игњат Павлас. На Штранду је имао своју кабину и редовно са друштвом одлазио на најпознатију новосадску плажу.

Међу изложеним, три су оригиналне фотографије Игњата Павласа са његовим друштвом.

На изложби са овом тематиком први пут су се нашле некадашње претплатне карте и улазнице за Штранд, као и фотографије карактеристичних ограђених простора, тзв. „швимшула“, односно некадашњих школа пливања. Једно дело приказује и својеврсни Речник штрандарошких појмова. На фотографијама се може запазити и ресторан од дрвета, изграђен на Штранду двадесетих година прошлог века, затим сенице под којима људи седе, а само купалиште било је подељено на женски, ђачки, раднички и официрски, али постојао је и део за све.

Људи често питају да ли је истина то да је Штранд најбоља плажа на целокупном току Дунава. Јесте, зато што је технички једино ту тако уређено. Наравно да на обалу Дунава можете отићи и код Будимпеште и где год је погодно за купање, али нигде није уређено као код нас, стварно је јединствено. Када смо са изложбом гостовали у Улму, људи су били веома заинтересовани и питали су да ли има апартмана за изнајмљивање, какво је време у Новом Саду... Све говори у прилог томе да, кад је реч о Штранду, апсолутно немамо зашто да се чудимо због чињенице да је то и данас, баш као и некад, култно место свих младих у Новом Саду, закључује др Агнеш Озер.

Текст и фото: Б. Павковић