НАЈЛЕПШЕ БАШТЕ Башта однегована љубављу целе породице Недељковић

Није чудно што је њихова башта запала за око жирију, јер је уређена са великом дозом љубави, а у њеном стварању учествовала је цела породица.

- Заиста сви обожавамо цвеће и док смо живели у Босни и Херцеговини пре рата, имали смо предивно уређено двориште, међутим десило се што се десило, и ми смо се 2004. године доселили у ову кућу у Ветернику, која је била у сировом стању - каже за “Дневник” Милена Недељковић. - Када смо је довршили, кренули смо да сређујемо двориште. Тешко да један човек може ишта, али када се сви организујемо онда можемо све.

Мој син је највећи део посла узео на себе као најмлађи члан породице, те он обавља физичке послове око дворишта, који подразумева и кошење јер имамо пространи зелени травњак који доминира у нашем дворишту. Сви укућани већ знају да када желе да ме обрадују,  купе ми саксију неког цвећа, а ја га толико волим да бих последњи динар дала за неку лепу врсту да ми краси врт. 

Како каже наша домаћица Милена, најомиљеније су јој висеће мушкатле, јер су најотпорније и око 30 саксија краси летњу терасу куће. Када је невреме, саксије се обавезно уносе унутра, док оно не прође, да би се касније враћале назад. Осим њих, у дворишту породица гаји винке, вербене, стојеће мушкатле, док Милена руже напросто обожава. Стога њен врт сада броји око 107 ружа, које њен муж и син окопавају, а присутна је и пампас трава.

- Муж је задужен за заштиту биљака од болести, знате, цвеће хоће слугу, не може се само посадити и заборавити да оно постоји - прича Милена. - Мора се изузетно водити рачуна, свакодневно одржавати, практично дати део себе и мислим да то не може да ради свако, само онај ко истински воли цвеће и природу. Једва чекам свако јутро да сине сунце, како бих могла  у врт да  уживам у првим гутљајима кафе.

Увече се двориште обавезно залива, прегледају се врсте и уколико постоје суви листови или осушено цвеће, оно се скида. Двориште красе и два божура која су донесена из БиХ, док се у средини налази пањ који представља дедовину Милениног мужа, те нису желели да га оставе у prеthodnom дому да труне.

- Сами смо све уређивали и креирали, чак смо ишли на Дунав да набавимо камење, како бисмо могли да направимо вештачки камењар и уредимо га различитим врстама - каже Милена. - У једном малом делу смо засадили парадајз, али само за наше потребе. Од дрвенастих врста смо некада имали јабуке, две кајсије, бадем и вишњу, али нажалост нешто им није одговарало, те су се осушиле. Сада смо посадили трешњу и вишњу, три леске, смокву и киви који баш добро рађа, а и декоративна је врста и прави доста хлада. Имамо и купине и малине.

У предњем дворишту доминира уређени травњак, а две шљиве праве друштво декоративној дрвенастој врсти Аблициа. Мали канал одваја кућу од пута, те да би дошли до куће Недељковића, морате прећи мали дрвени импровизовани мост.

И. Бакмаз