Посланици питали о изборним условима, односима с Црном Гором
Посланици Скупштине Србије питали су данас извршну власт о односима са Црном Гором, о изборним условима, резолуцији Приштине коју је јуче поднео председник привремених косовских институција Хашим Тачи о припајању три општине у Србији такозваном Косову.
Посланик Српске радикалне странке Милорад Мирчић питао је докле ће Влада Србије и председник Републике да толеришу “антисрпску хистерију у Црној Гори”, наводећи да већ дуже време тамошње власти “српском корпусу” врше различите притиске.
Он је рекао да свако ко се у Црној Гори изјашњава као Србин не може да нађе посао у државним институцијама, али и у приватним компанијама такође.
“Оно сто Влада Србије треба да учини, по нама, је да коначно позове бар амбсадора Црне Горе у Београду и саопшти оштар став”, рекао је Мирчић и додао да је сада најактуелнији притисак на Срспку православну цркву.
Како каже, неприхватљиво је да се толерише када власт у Црној Гори за сваку евентуалну опаску из Србије позива нашег амбасадора у Подгорици да саопшти свој оштар став. Он је истакао и да се црногорска власт меша и у унутрашње ствари Србије када износе ставове по питању самосталности Косова и Метохије.
Посланик Српске напредне странке (СНС) Александар Марковић имао је питање за Агенцију за борбу против корупције, у вези са истрагом коју, како каже, против Драгана Ђиласа и Драгана Шолака води Холандско финансијска обавештајна служба која се бави истраживањем финансијских малверзација, прањем новца и кутајом пореза.
Наводећи да је већ постављао питање у вези са евентуалним сазнањима о том случају, Марковић каже да сада пита има ли Агенција нека додатна сазнања у везу са том афером, тим пре, што се, каже, холандска служба обратила органима Бугарске, Луксембурга, али и Србије тражећи инфроамције и повезаности фирме "Дајрект медија" и новоформиране холандске комапније "Асцаниус Netherland БВ".
Како Марковић каже, основано се сумња да "иза Дајрект медије стоји Ђилас, иако је формално Шолакова", док је, додаје, једини деоничар холандске фирме компанија из Луксембурга, "Асцаниус Сарл".
"Они наиме, сумњају да се ради о неуобичајеним финансијским трансакцијама са циљем да се прикрије стварни власник а током своје истраге Холанђани су посебно апострофирали Бугарина Расимира Петрова Гергова, који се води као власник „Асцаниус Netherland БВ“-а, а овдашњој јавности је познат по томе што му је, наводно, Ђилас својевремено продао Дајрект Медију", рекао је Марковић.
Поставља се, каже, и питање "Шолаковог мотива да финансира Ђиласову кампању".
"Можда је и то одговор на питање како је могуће да она његова телевизија Н1 свакодневно спроводи најбруталнију кампању против Александра Вучића и СНС", закључио је Марковић.
Посланик “Покрета за спас Србије - Нова Србија” Ђорђе Вукадиновић послао је питање "на адресе" председника Републике, премијерке и министра спољних послова у вези са предлогом резолуције којом Хашим Тачи тражи припајање Медвеђе, Бујановца и Прешева такозваном Косову.
Посланик Српске модерне странке (СМС) Владимир Ђурић желео је да зна да ли ће надлежна министарства изменити поједине законе који се тичу побољшања изборних услова, подсетивши да део опозиције у супротном неће излазити на изборе.
Те измене се, како је објаснио, тичу функционерксе кампање, раду РЕМ-а и промене Закона о избору народних посланика.
Питао је Министарство културе да ли ће евентуалним изменама Закона о електронским медијима, РЕМ-у бити уведена обавеза да периодично издаје извештаје о раду медија, односно о заступљеношћу кандидата током кампање, те да ли ће то регулаторно тело бити у обавези да објави коначан извештај о раду медија током кампање.
Министарство државне управе и локалне самоуправе је питао да ли су у плану измене Закона о избору народних посланика и локалних избора који би, каже, другачије регулисали изборну администрацију.
