Метеоролог Биљана Вранеш: Време ће бити све екстремније
Како смо дошли до тога да Србија личи на амазонску прашуму с великом влагом, тешким ваздухом и најездом комараца, те зашто пролазимо кроз периоде великих киша, а потом и суша, упитали смо жену којој се верује Биљану Вранеш, дипломираног метеоролога и уредницу и водитељку временске прогнозе на Радио-телевизији Србије.
- Балканско полуострво и наша земља представљају зону у Европи која је веома угрожена овим климатским променама, а то се огледа у порасту температуре, миграцији инсеката, мањем роду на пољима због екстремних суша или екстремних киша. Можда би све ово што нам се дешава могло да се назове једним балканским монсуном. Изузетно топао и влажан јун је, опет, допринео нагомилавању комараца и надлежне службе су једва могле да ухвате период између два пљуска да их запраше, али верујем да ће наредне топле дане без падавина искористити и победити најезду комараца која је свуда присутна.
Испоставило се да се људи веома плаше грмљавине. Треба ли да се плашимо, искључујемо све кућне апарате и удаљавамо се од телефона. Да ли се ви плашите?
- Грмљавине су све јаче и бројније и то се догађа не само у Србији, него и широм Европе јер атмосфера постаје све топлија и као таква у себи садржи и више влаге и те енергије за развој јаких грмљавинских облака. Нарочито у овим летњим месецима, у шта смо се уверили и током prеthodnih дана, током јуна месеца.
Чињеница је да у великим стамбеним насељима где постоји добро уземљење, не треба предузимати мере опреза, барем ја то не радим. Али кад сам код родитеља, у њиховој викендици, која се налази с оне стране Дрине, и која је на осами, онда се трудимо да све искључимо, да се удаљимо од мобилних телефона и да сачекамо да невреме прође. Грмљавинска пражњења погађају истакнуте врхове и усамљене објекте, па је то неопходно ако се затекнете у кући на брду, удаљеној од осталих насеља.
Да ли су поплаве, по вама, заиста неизбежне кад падне оволика количина кише или се реке изливају због небриге грађана, јер су загађене и затрпане ђубретом баш као и канализација?
- Пре неколико дана улице Београда личиле су на корита река и биле су поплављене јер ни најбогатији градови немају пројектоване канализационе мреже да прихвате стотине литара кише по квадратном метру за само један сат. То је чињеница која нас све опомиње да се време мења и да су пљусковите падавине све интензивније. А то да не одржавамо реке, нарочито сам била изненађена у мањим срединама, колико су, нажалост, мештани нехајни и често им реке служе за одлагање комуналног отпада. У сваком случају, падавине ће бити све чешће и сви треба томе да се прилагодимо и да слушамо упозорење метеоролога и не ризикујемо, посебно ако је црвени метеоаларм. Останите код куће док се невреме не стиша јер бујице знају да буду силовите и може да се страда.
На шта све ове климатске промене указују на дугорочном плану, да ли ће време у будућности бити све нестабилније и да ли је истина да смо сада у кишном периоду па ће наступити сушан период?
- Последице климатских промена су управо то што сте ви рекли - смене екстремног време, а осим кише и високих температура, екстремно време је и суша. Било је лета током којих није пала киша за стотину дана и онда је то оставило огромне последице на пољопривреду. Тога ће бити све чешће јер температура у свету расте и зато су млади широм света дигли глас јер управо њима остаје планета на чување. Они траже да се доносиоци одлука уозбиље и више посвете проблему климатских промена и да се предузму мере које би помогле да температура не расте тако нагло и експоненцијално него да се пређе на обновљиве изворе енергије и да се планета мање загађује. То треба озбиљно схватити.
Олујни удари ветрова, грмљавина, поплаве и град величине тениске лоптице, дословну су направили хаос у нашој земљи. Чини се да се упркос напретку технологије и знања све теже боримо с временом и све више га се плашимо, па чак и противградне ракете нису увек ефикасне?
- Док сам студирала на Факултету за метеорологију, Природно-математичког факултета, имали смо предмет модификација времена и тамо смо изучавали управо то - како можемо вештачки утицати на време. Једна од метода је ураво одбрана од града. Она има ефикасност на подручју наше земље неких 60 посто јер свакако природу не можемо победити, а видите да су облаци све снажнији и иду на висину до 12-13 километара и из њих пада све крупнији град јер он више пута у облаку има узлазну путању и у тој путањи они скупљају још више леда у свом језгру и онда се добије крупан град. Тамо где је ефикасно дејствовање на противградне облаке, а у Војводини је та мрежа спроведена од 2000. и тамо је најмодернија опрема ракета с највећим дометом, једини проблем могу представљати стрелци којих нема довољно. Али технологија је таква да успева да се носи са све разорнијим невременом током лета, дакле с тим кумулонимбусним облацима који собом носе град. Препорука је да се имања осигурају и да се стваљају заштитне мреже, за које држава даје субвенције и наравно ту је и противградна заштита.
Снежана Милановић
Може ли метеоролог да покисне, односно дешава ли вам се да покиснете?
- Признаћу вам да сам у мају неколико пута покисла зато што сам била оптимиста. Тако да се шетња кејом, неколико пута завршила под крошњом, чекајући да пљусак прође.