Meteorolog Biljana Vraneš: Vreme će biti sve ekstremnije

- Balkansko poluostrvo i naša zemlja predstavljaju zonu u Evropi koja je veoma ugrožena ovim klimatskim promenama, a to se ogleda u porastu temperature, migraciji insekata, manjem rodu na poljima zbog ekstremnih suša ili ekstremnih kiša. Možda bi sve ovo što nam se dešava moglo da se nazove jednim balkanskim monsunom. Izuzetno topao i vlažan jun je, opet, doprineo nagomilavanju komaraca i nadležne službe su jedva mogle da uhvate period između dva pljuska da ih zapraše, ali verujem da će naredne tople dane bez padavina iskoristiti i pobediti najezdu komaraca koja je svuda prisutna.

Ispostavilo se da se ljudi veoma plaše grmljavine. Treba li da se plašimo, isključujemo sve kućne aparate i udaljavamo se od telefona. Da li se vi plašite?

- Grmljavine su sve jače i brojnije i to se događa ne samo u Srbiji, nego i širom Evrope jer atmosfera postaje sve toplija i kao takva u sebi sadrži i više vlage i te energije za razvoj jakih grmljavinskih oblaka. Naročito u ovim letnjim mesecima, u šta smo se uverili i tokom prethodnih dana, tokom juna meseca.

Činjenica je da u velikim stambenim naseljima gde postoji dobro uzemljenje, ne treba preduzimati mere opreza, barem ja to ne radim. Ali kad sam kod roditelja, u njihovoj vikendici, koja se nalazi s one strane Drine, i koja je na osami, onda se trudimo da sve isključimo, da se udaljimo od mobilnih telefona i da sačekamo da nevreme prođe. Grmljavinska pražnjenja pogađaju istaknute vrhove i usamljene objekte, pa je to neophodno ako se zateknete u kući na brdu, udaljenoj od ostalih naselja.

Da li su poplave, po vama, zaista neizbežne kad padne ovolika količina kiše ili se reke izlivaju zbog nebrige građana, jer su zagađene i zatrpane đubretom baš kao i kanalizacija?

- Pre nekoliko dana ulice Beograda ličile su na korita reka i bile su poplavljene jer ni najbogatiji gradovi nemaju projektovane kanalizacione mreže da prihvate stotine litara kiše po kvadratnom metru za samo jedan sat. To je činjenica koja nas sve opominje da se vreme menja i da su pljuskovite padavine sve intenzivnije. A to da ne održavamo reke, naročito sam bila iznenađena u manjim sredinama, koliko su, nažalost, meštani nehajni i često im reke služe za odlaganje komunalnog otpada. U svakom slučaju, padavine će biti sve češće i svi treba tome da se prilagodimo i da slušamo upozorenje meteorologa i ne rizikujemo, posebno ako je crveni meteoalarm. Ostanite kod kuće dok se nevreme ne stiša jer bujice znaju da budu silovite i može da se strada.

Na šta sve ove klimatske promene ukazuju na dugoročnom planu, da li će vreme u budućnosti biti sve nestabilnije i da li je istina da smo sada u kišnom periodu pa će nastupiti sušan period?

- Posledice klimatskih promena su upravo to što ste vi rekli - smene ekstremnog vreme, a osim kiše i visokih temperatura, ekstremno vreme je i suša. Bilo je leta tokom kojih nije pala kiša za stotinu dana i onda je to ostavilo ogromne posledice na poljoprivredu. Toga će biti sve češće jer temperatura u svetu raste i zato su mladi širom sveta digli glas jer upravo njima ostaje planeta na čuvanje. Oni traže da se donosioci odluka uozbilje i više posvete problemu klimatskih promena i da se preduzmu mere koje bi pomogle da temperatura ne raste tako naglo i eksponencijalno nego da se pređe na obnovljive izvore energije i da se planeta manje zagađuje. To treba ozbiljno shvatiti.

Olujni  udari vetrova, grmljavina, poplave i grad veličine teniske loptice, doslovnu su napravili haos u našoj zemlji. Čini se da se uprkos napretku tehnologije i znanja sve teže borimo s vremenom i sve više ga se plašimo, pa čak i protivgradne rakete nisu uvek efikasne?

- Dok sam studirala na Fakultetu za meteorologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, imali smo predmet modifikacija vremena i tamo smo izučavali upravo to - kako možemo veštački uticati na vreme. Jedna od metoda je uravo odbrana od grada. Ona ima efikasnost na području naše zemlje nekih 60 posto jer svakako prirodu ne možemo pobediti, a vidite da su oblaci sve snažniji i idu na visinu do 12-13 kilometara i iz njih pada sve krupniji grad jer on više puta u oblaku ima uzlaznu putanju i u toj putanji oni skupljaju još više leda u svom jezgru i onda se dobije krupan grad. Tamo gde je efikasno dejstvovanje na protivgradne oblake, a u Vojvodini je ta mreža sprovedena od 2000. i tamo je najmodernija oprema raketa s najvećim dometom, jedini problem mogu predstavljati strelci kojih nema dovoljno. Ali tehnologija je takva da uspeva da se nosi sa sve razornijim nevremenom tokom leta, dakle s tim kumulonimbusnim oblacima koji sobom nose grad. Preporuka je da se imanja osiguraju i da se stvaljaju zaštitne mreže, za koje država daje subvencije i naravno tu je i protivgradna zaštita.

Snežana Milanović

Može li meteorolog da pokisne, odnosno dešava li vam se da pokisnete?

- Priznaću vam da sam u maju nekoliko puta pokisla zato što sam bila optimista. Tako da se šetnja kejom, nekoliko puta završila pod krošnjom, čekajući da pljusak prođe.