Како се и од чега лечио народ у Бачкој Паланци, а како се лечи данас?

О њиховом здрављу брине око 400 запослених медицинских радника од чега је 65 лекара запослених у овдашњем Дому здравља „Др Младен Стојановић„. У самом граду поред централне зграде постоје и две здравствене амбуланте, као и у 13 села, а ту је и државна апотека, па Центар за дијализу и оне специјалистичке службе које финансира Фонд здравственог осигурања, а хирурга, ортопеда, физијатра и по друге специјалисте по потреби ангажује и плаћа Дома здравља, а помаже локална самоуправа.             

Горан Ступар, лекар и директор Дома здравља каже да је њихова установа у последњих неколико година изгубила двадесетак лекара, што специјалиста што опште праксе. Вели да на овдашњем тржишту рада нема ниједног незапосленог са завршеним медицинским факултетом. Сналазе се како знају јер, на пример, ових дана ову здравствену установу напустила су три лекара опште праксе. Рекоше да иду на боље, јер један сеоски лекар отишао је у Словачку где је добио услове који се не одбијају, други ће каријеру наставити у Новом Саду, трећи... Од како је на функцији директора Ступар, као лекар опште праксе, поред свог посла, у случају боловања или годишњих одмора, мења лекаре опште праксе, углавном у сеоским амбулантама.              

Недавно је најављено да ће ове и идуће године у реконструкцију и надоградњу једног спрата на садашњем здању Дома здравља бити уложено 4,5 милиона евра. То ће, кажу они који овде дуго памте бити највеће улагање у ово здање здравља од како су се медицинари и пацијенти у њега уселили 1968. године.

Дом народног здравља у Бачкој Паланци ради од пролећа 1953. године, управник је био др Славко Јовић, касније др Ђорђе Драгосављевић. Још касније добија име дом здравља, доживљава трансформацију, а пре пола века у новим просторијама први директор био је др Завиша Завишић. Од 1976. године Дом здравља носи име „Др Младен Стојановић„, народног хероја, а његово попрсје налази се испред овог здања здравља.             

Историчари су забележили зачетке здравства у овом делу приобаља Бачке тако што су констатовали да су доласком Турака у ове крајеве (после битке код Мохача 1526. године) они довели и своје видаре. На месту данашње робне куће у центру вароши Турци су подигли пољску болницу, а она ће заједно са Турцима отићи из вароши 1678. године. Аустроугари су на истој локацији поставили „Лазарет”, или војну болницу. Иако хроничари имају мало података из прве половине 18. века спомиње се велика епидемија куге  у време Ракоцијевог устанка 1708. године, а ова болештина појавила се и 1729. и направила праву пустош по селима. Куга се јављала и касније, али и епидемија грознице и дезинтерија десетковале су како народ тако и војне јединице у у турско-аустријском рату 1788-1791. године. Паланка, која је тада имало знатно мање становништва него данас, почетком 19 века, а као погранично место, стално је имала војне болнице.

Тек 1805. године камерална управа поставила је лекара у Паланци, а то је био Паул Карло Колхамер. Трагови историје здравства у Паланци од поменутог Колхамера, и другог лекара Лудвига Langhauara који је дошао 1829. године, па до данас су у континуитету. Др Антон Хип 1872. године постаје срески лекар, а после се ређају др Перлес, Лебл и 1878. године др Зомер. Од 1888. године па до Великог рата овде су радили лекари: Данок, Бернхајм, Адријан и Едуард Илг. Поред некадашње римокатоличке катедралне цркве у Немачкој Паланци 1856. године месни парох Јакоб Сунковић основао је прву цивилну болницу Свете Јелисавете. Та болница је 1873. године, када је колера харала Војводином, а делом захватила и Нову Паланку, спасила околна села и насеља Стару и Немачку Паланку. Бачка Паланка је подигнута на мочварном земљишту са пуно воде, бара, а туберколоза је на овим просторима просто косила чак до 70-тих година прошлог века. Народ овдашњи је ову болест звао јектика, а колонисти, они који су после Другог светског рата овде дошли из Босне и Херцеговине - сушица. Посебан проблем била је велика смртност одојчади и мале деце. Тек рођено дете је крштено истог дана да не умре као некрштено...

Др Борислав Увалић 1906. године постаје у Паланци први лекар српске националности. Он је повео иницијативу и Паланка је добила први антитуберколозни диспанзер, а за његово име везан је први артешки бунар, односно питка вода у вароши. Др Александар Дембица 1913. године дошао је у Стару Паланку, касније је постао срески лекар, а познат је по томе што је бесплатно лечио сиротињу...

При крају Другог рата (1944) обзиром да су Паланку са друге стране Дунава из правца Илока често гранатирали, ова варош поново добија војну болницу. Болница је имала 250 постеља, поред других, овде су лечена и 183 војника Црвене Армије, а до свог престанка са радом у јесен 1945. године овде је прошло 3.200 рањеника, те укупно хоспитализовано око 5.000 људи.             

У јесен 1945. године Антитуберколозни диспанзер пресељен је у садашњу зграду Народне библиотеке „Вељко Петровић„. По старим документима до 1968. године види се да је лечено преко 5.000 туберколозних болесника.

Милош Суџум