Kako se i od čega lečio narod u Bačkoj Palanci, a kako se leči danas?

O njihovom zdravlju brine oko 400 zaposlenih medicinskih radnika od čega je 65 lekara zaposlenih u ovdašnjem Domu zdravlja „Dr Mladen Stojanović„. U samom gradu pored centralne zgrade postoje i dve zdravstvene ambulante, kao i u 13 sela, a tu je i državna apoteka, pa Centar za dijalizu i one specijalističke službe koje finansira Fond zdravstvenog osiguranja, a hirurga, ortopeda, fizijatra i po druge specijaliste po potrebi angažuje i plaća Doma zdravlja, a pomaže lokalna samouprava.             

Goran Stupar, lekar i direktor Doma zdravlja kaže da je njihova ustanova u poslednjih nekoliko godina izgubila dvadesetak lekara, što specijalista što opšte prakse. Veli da na ovdašnjem tržištu rada nema nijednog nezaposlenog sa završenim medicinskim fakultetom. Snalaze se kako znaju jer, na primer, ovih dana ovu zdravstvenu ustanovu napustila su tri lekara opšte prakse. Rekoše da idu na bolje, jer jedan seoski lekar otišao je u Slovačku gde je dobio uslove koji se ne odbijaju, drugi će karijeru nastaviti u Novom Sadu, treći... Od kako je na funkciji direktora Stupar, kao lekar opšte prakse, pored svog posla, u slučaju bolovanja ili godišnjih odmora, menja lekare opšte prakse, uglavnom u seoskim ambulantama.              

Nedavno je najavljeno da će ove i iduće godine u rekonstrukciju i nadogradnju jednog sprata na sadašnjem zdanju Doma zdravlja biti uloženo 4,5 miliona evra. To će, kažu oni koji ovde dugo pamte biti najveće ulaganje u ovo zdanje zdravlja od kako su se medicinari i pacijenti u njega uselili 1968. godine.

Dom narodnog zdravlja u Bačkoj Palanci radi od proleća 1953. godine, upravnik je bio dr Slavko Jović, kasnije dr Đorđe Dragosavljević. Još kasnije dobija ime dom zdravlja, doživljava transformaciju, a pre pola veka u novim prostorijama prvi direktor bio je dr Zaviša Zavišić. Od 1976. godine Dom zdravlja nosi ime „Dr Mladen Stojanović„, narodnog heroja, a njegovo poprsje nalazi se ispred ovog zdanja zdravlja.             

Istoričari su zabeležili začetke zdravstva u ovom delu priobalja Bačke tako što su konstatovali da su dolaskom Turaka u ove krajeve (posle bitke kod Mohača 1526. godine) oni doveli i svoje vidare. Na mestu današnje robne kuće u centru varoši Turci su podigli poljsku bolnicu, a ona će zajedno sa Turcima otići iz varoši 1678. godine. Austrougari su na istoj lokaciji postavili „Lazaret”, ili vojnu bolnicu. Iako hroničari imaju malo podataka iz prve polovine 18. veka spominje se velika epidemija kuge  u vreme Rakocijevog ustanka 1708. godine, a ova boleština pojavila se i 1729. i napravila pravu pustoš po selima. Kuga se javljala i kasnije, ali i epidemija groznice i dezinterija desetkovale su kako narod tako i vojne jedinice u u tursko-austrijskom ratu 1788-1791. godine. Palanka, koja je tada imalo znatno manje stanovništva nego danas, početkom 19 veka, a kao pogranično mesto, stalno je imala vojne bolnice.

Tek 1805. godine kameralna uprava postavila je lekara u Palanci, a to je bio Paul Karlo Kolhamer. Tragovi istorije zdravstva u Palanci od pomenutog Kolhamera, i drugog lekara Ludviga Langhauara koji je došao 1829. godine, pa do danas su u kontinuitetu. Dr Anton Hip 1872. godine postaje sreski lekar, a posle se ređaju dr Perles, Lebl i 1878. godine dr Zomer. Od 1888. godine pa do Velikog rata ovde su radili lekari: Danok, Bernhajm, Adrijan i Eduard Ilg. Pored nekadašnje rimokatoličke katedralne crkve u Nemačkoj Palanci 1856. godine mesni paroh Jakob Sunković osnovao je prvu civilnu bolnicu Svete Jelisavete. Ta bolnica je 1873. godine, kada je kolera harala Vojvodinom, a delom zahvatila i Novu Palanku, spasila okolna sela i naselja Staru i Nemačku Palanku. Bačka Palanka je podignuta na močvarnom zemljištu sa puno vode, bara, a tuberkoloza je na ovim prostorima prosto kosila čak do 70-tih godina prošlog veka. Narod ovdašnji je ovu bolest zvao jektika, a kolonisti, oni koji su posle Drugog svetskog rata ovde došli iz Bosne i Hercegovine - sušica. Poseban problem bila je velika smrtnost odojčadi i male dece. Tek rođeno dete je kršteno istog dana da ne umre kao nekršteno...

Dr Borislav Uvalić 1906. godine postaje u Palanci prvi lekar srpske nacionalnosti. On je poveo inicijativu i Palanka je dobila prvi antituberkolozni dispanzer, a za njegovo ime vezan je prvi arteški bunar, odnosno pitka voda u varoši. Dr Aleksandar Dembica 1913. godine došao je u Staru Palanku, kasnije je postao sreski lekar, a poznat je po tome što je besplatno lečio sirotinju...

Pri kraju Drugog rata (1944) obzirom da su Palanku sa druge strane Dunava iz pravca Iloka često granatirali, ova varoš ponovo dobija vojnu bolnicu. Bolnica je imala 250 postelja, pored drugih, ovde su lečena i 183 vojnika Crvene Armije, a do svog prestanka sa radom u jesen 1945. godine ovde je prošlo 3.200 ranjenika, te ukupno hospitalizovano oko 5.000 ljudi.             

U jesen 1945. godine Antituberkolozni dispanzer preseljen je u sadašnju zgradu Narodne biblioteke „Veljko Petrović„. Po starim dokumentima do 1968. godine vidi se da je lečeno preko 5.000 tuberkoloznih bolesnika.

Miloš Sudžum