Црквена имовина у Црној Гори није била државна до 1918.

“Увидом у архивски документ о попису Државне имовине, током трајања независне државе Краљевине Црне Горе до 1918. године, јасно се види да ниједна православна, ни римокатоличка црква, ни џамија нису биле имовина државе”, наводи се у саопштењу које Митрополија објавила на свом сајту.



Митрополија оцењује да се, како се наводи, атакујући безобзирно на храмове и имовину Цетињске Митрополије најновијим Предлогом Закона о слободи вероисповести, “државни центри моћи у Црној Гори” служе се кривотворењем историјских чињеница.



“Државни званичници у Подгорици иступају са нетачном и необјективном тезом да је имовина Цетињске Митрополије и њених храмова пре 1918. године наводно била својина државе Црне Горе”, додаје Митрополија црногорско-приморска и оцењује да је то, како се наводи, исконструисано становиште формулисано за потребе дневне политике и да нема упориште у историјским чињеницама и сачуваним архивским актима. 



У саопштењу се објашњава да чињенице управо говоре супротно и да су још у средњовековној Зети, господари који су били изданци народних династија Војислављевића, Немањића, Балшића и Црнојевића, уступали владарским повељама бројне и богате земљишне поседе манастирима и црквама.



“Даровани поседи постајали су власништво храмова, односно Цркве, а не државе или двора”, наводи Митрополија.



У саопштењу се наглашава да су све државне власти у Црној Гори, како националне, тако и окупационе, барем до 1946. године, поштовале и уважавале имовинска права и власништво Цетињске Митрополије и њених храмова, и нису узурпирале њене поседе. 



Додаје се да су се ствари промениле доласком комуниста на власт, када су, према Закону о аграрној реформи и унутрашњој колонизацији из 1946. православни манастири у Црној Гори лишени већег дела својих земљишних поседа. 



Према истом закону, објашњава Митрополија, манастири су категорисани у две групе манастира тзв. већег историјског значаја, у које су сврстани Цетињски манастир, Острог, Пива, Морача и Савина, и остали манастири. 



“Манастирима ''већег историјског значаја'' закон је оставио у својину 30 хектара земље и 30 хектара шуме, док је осталим манастирима оставио у право својине и коришћења 10 хектара обрадиве земље и шуме”, каже се у саопштењу.



Додаје се да тај закон није национализовао храмове и минимум земљишног поседа, који се није нашао на удару аграрне реформе, већ их је оставио у право својине и слободног располагања Цетињској Митрополији и њеним подручним храмовима. 



“Никад ни једна државна власт у Црној Гори није покушавала нити реализовала подржављење православних храмова и целокупне њихове имовине. Садашње настојање државних центара моћи у Подгорици јединствен је такав случај у целокупној историји Црне Горе и њене државно-правне традиције”, истиче се у саопштењу. 



Митрополија наводи да таква, како се наводи, изразито насилна идеолошка и политичка доктрина нема утемељења у правном и целокупном историјском наслеђу Црне Горе.



Митрополија на крају апелује на поштовање завештања народних великана, као што су господар Иван Црнојевић и Св. Василије Острошки и додаје да је народ који “флагратно крши и несавесно игнорише аутентично духовно и правно наслеђе минулих покољења”, неминовно осуђен на духовну деструкцију и биолошко нестајање.