Бирамо најлепшу башту: Милена враћа у живот биљке које нико неће (фото)

Отад, кад год претекне новца а појави се нека нова врста, пронађе згодан кутак у врту за још једну „принову”.

Срцу су јој прирасле хортензије, а у последње време и сукуленти јер траже најмање пажње. На списку омиљених такође су хосте и отпорне перене, које касније процветају, али дуго трају. Пузавицом и ружама сакрила је времешну фасаду, а испред куће засадила кинеску урму.

У њеном вртларском стажу било је свакаквих покушаја, тврди госпођа Милена.

– Око дрвенастог божура поред гараже посебно сам се помучила да би се примио – каже Милена Поповић. – Ове године је први пут процветао и, да киша није падала, још би се шаренио.

Пелцер планинског клематиса добијала је више пута од пријатељице, која га је донела из Енлеске пре петнаестак година, кад се код нас није нигде могао набавити, али није се примао.

– У пролеће сам већ хтела да га ишчупам, кад он неће из земље. Погледам: он кренуо. И види га колики је! – додаје задовољно.

Милена је позната по томе што ће увек примити на рехабилитацију цвеће од којег су сви дигли руке.

– Слоново стопало донела ми је ћерка кад је почело да жути. Још му се сломила једна грана док се тумбало у ауту на путу до мене. Како сам је отпилила, на тој страни биљка је истерала четири нове гране па је сад хоће назад, али ја не дам – уз осмех нам објашњава. – Иначе, била сам очајна кад сам чула од ћерке да хоће да набави пластично цвеће за нови стан. Поред четворо деце, сасвим разумљиво, али зар поред мене? На крају је одустала и купила орхидеје и зачинско биље.

Да учествује у конкурсу за најлешу башту Новог Сада наговорила ју је породица, будући да је пре десетак година на сличном такмичењу освојила награду за своје хортензије. И не само то: захваљујући травњацима од семена баренбург из Холандије, који су масовно заустављали пролазнике у Улици Седме војвођанске бригаде 6, процветао им је бизнис па су почели да уређују баште широм Сремске Каменице.

С. Милачић