Ранко Веселиновић: Рад без шефа струке помало чудан
ЗЛАТИБОР: Као јуче да је било када је с првотимцима Војводине први пут на припреме стигао, тада тек само дечкић који обећава, штопер Ранко Веселиновић.
У међувремену је овај младић стасао и, иако је данас тек 20-годишњак, израстао у стандардног првотимца. Одликују га одлично позиционирање у одбрамбеној формацији, скок, бескомпромисна дуел игра, физичка снага и висина (190 цм) и у садашњем тиму већ је стекао завидно суперлигашко искуство.
- Ово је веома млада екипа, у којој је пуно играча из омладинског погона. Видећемо како ће све то да испадне, али је јасно да је на управи клуба да доведе још три или четири искусна фудбалера. Тренутно је пажња усмерена на физички део припрема, а када нови шеф стручног штаба буде дошао, посебно када будемо радили у Словенији, уследиће уигравање линија тима – каже Ранко.
Изражен такмичарски дух
Јучерашњи преподневни тренинг у првом делу је протекао у раду на кондицији, а потом се играло на два гола на скраћеном терену. Тренери Немања Кртолица и Зоран Галић поставили су неке специфичне захтеве у односу на број додира с лоптом и кретањем играча, а они су то испоштовали, испољавајући велики такмичарски дух. Сваки од њих желео је да баш његова екипа победи, па су им, због доста трчања и залагања, и паузе за освежење изузетно користиле.
Како бисте оценили првих седам-осам дана рада, у Новом Саду и сада на Златибору?
- Све је ово помало чудно, јер немамо шефа струке. Од првог дана припрема прича се да ће колико сутра он стићи и ми га ишчекујемо, па је у почетку можда и било мало проблематично. Сада сви улазимо у ритам, тренинзи су веома добри и чини ми се да се екипа физички осећа добро, што је и најбитније у овој фази рада. Услови које имамо на Златибору су одлични, терен хотела Палисад је у изузетном добром стању и на нама је да све то искористимо и што боље се припремимо.
Када бисте ви били тренер, хајде да се поиграмо, какав профил играча бисте довели?
Репрезентативне амбиције
Ранко Веселиновић је прошао све репрезентативне селекције и од јесени ће конкурисати за У-20 селекцију. Претпостављамо да су вам амбиције на том пољу веома изражене?
- Наравно, прошао сам све селекције и логично је да желим да заиграм и за У-20. Пратим пажљиво утакмице са Европског првенства у Италији и Сан Марину, а нови циклус такмичења почиње с новом сезоном и у њему ће наступати момци рођени 1998. и 1999. године, дакле моји вршњаци. На мени је да добро радим и играм и видећемо да ли ће ми то донети место и у репрезентацији.
- Не знам... Уствари, јасно је да нам је потребан играч који ће да буде мозак екипе на терену. Не знам каква је ситуација с Бојаном Матићем, да ли остаје или ће нас напустити у прелазном року, али биће нам потребан и један квалитетан шпиц. Радује ме што се све више намећу млади момци, одлични играчи попут Нешковића, Зукића и Топића, који, наравно, треба да стекну искуство у сениорском фудбалу. Они сви одлично раде и верујем да ће добити простор и минуте у наредном првенству и да ће их максимално искористити.
На вашој позицији тренутно сте Саничанин, Граовац и ви. Како оцењујете игру штопера у прошлој сезони?
- Задовољан сам како је то изгледало у прошлој сезони, иако смо у плеј-офу као екипа сви пали и примили доста голова. Чини ми се да смо у одбрани доста добро попуњени, али све ће бити ствар процене будућег шефа и могу ја да причам шта хоћу. Саничанин и ја смо пролетос доста добро обављали задатке, Граовац је играо на позицији десног бека, а остаје да видимо шта ће нови тренер о томе рећи и у ком правцу ће ићи његова размишљања.
Уговор с Вошом вас веже на још две године. Где бисте једног дана волели да наставите каријеру?
- Не размишљам о томе, сконцентрисан сам на Војводину и обавезе које у њој имам. Ипак, када ме већ питате и када дође време за одлазак у иностранство, волео бих да каријеру наставим у Шпанији. Генерално, европски фудбал на свим нивоима је веома озбиљан, али имам жељу да у Воши, заједно са саиграчима, оставим дубљи траг и да остваримо много боље резултате од оних које смо постизали у протекла два првенства – поручио је Ранко Веселиновић.
Текст и фото: А. Предојевић