Највише гастaрбајтера у Аустрији, а најдуже раде у Немачкој

Србија је традиционално емиграционо подручје, из којег континуирано од почетка деведесетих година прошлог века одлазе млади, и то најчешће у Аустрију, која је претекла раније доминантну Немачку, истиче се у саопштењу.

Просечно грађани Србије у иностранству бораве и раде 11 година, а на првом месту по дужини боравка је Француска, где просечно остају 14 година. У Швајцарској и Немачкој просечно остају по 12 година и осам месеци, а у Аустрији се просечно остаје 12 година и четири месеца, наводи се у саопштењу. Када су прекоокеанске дестинације у питању, најдуже се просечно остаје у Аустралији – 12 година и један месец, а потом Канади – десет година и четири месеца и САД – осам и по година.

Српска дијаспора је у протеклих осам година у Србију унела више од 25 милијарди евра. Међутим, највећи део тог новца нису инвестиције намењене за покретање бизниса и отварање нових радних места већ је отишао на дневну потрошњу грађана. Да би се Срби који живе и раде у иностранству охрабрили да улажу у земљу порекла, потребно је да се изради нова Национална стратегија за дијаспору, којом би се јасно дефинисали приоритети државе и понудили конкретни пројекти у које би дијаспора могла улагати.

Уколико се у наредном периоду не донесе план за јачање веза с дијаспором, трећа генерација српских миграната – млади рођени ван Србије – неће више имати родбину у Србији којој шаљу новац, а паре које се шаљу рођацима и највеће су које стижу из дијаспоре јер њихови родитељи већ планирају да пензионерске дане проведу у земљи у којој су радили деценијама, сматра председник Заједнице српских клубова у Бечу Борислав Капетановић.

Ипак, има исељеника спремних да улажу у Србију, па међу привредницима српског порекла у Аустрији, по Капетановићевим речима, постоји воља да се инвестира у Србију и Републику Српску, а само у Бечу има више од 7.000 Срба који у том граду држе мала и средња предузећа.

Србија данас има пречих задатака и обавеза, али је, ипак, потребно решити сарадњу на конкретном нивоу, а дијаспори се мора посветити већа пажња, каже Капетановић.

Традиционално, највише новца путем дознака у Србију долази из Немачке, око 900 милиона евра годишње, затим из Швајцарске, Аустрије, Француске...

По подацима НБС-а, за првих девет месеци 2018. године прилив по основу дознака само из Аустрије, у којој има око 120.000 српских држављана, износио је 216 милиона евра.

По подацима пописа из 2011. године, у иностранству је радило,  односно боравило, 313.411 лица, а нову слику даће попис становништва 2021. године. Да би се пратили токови економских миграција, од почетка ове године ради Координационо тело за праћење токова економских миграција у Републици Србији које основала Влада Републике Србије и у којем су представници више министарстава, послодаваца, синдиката и Српске академије наука и уметности. У пројекат „Унапређење институционалних капацитета и поспешивање сарадње ради суочавања и поступања у складу с утицајима транснационалних миграција младих”, који је финансиран из ЕУ, учествује 19 партнерских институција, заводи за статистику, научни институти, универзитети и локалне самоуправе из Аустрије, Немачке, Мађарске, Србије, Словеније, Словачке, Бугарске и Румуније.

Д. Млађеновић