Вукосављевић директорки Унеска: Заштитите баштину на КиМ

Вукосављевић је писао Азуле поводом учесталих покушаја отимања значајних тековина српске културе и кључних делова српске културне баштине Косову и Метохији, које се, како је навео, поновило у случају Цркве Светог Николе, подсетивши на Конвенцију о заштити светске културне и природне баштине, чији је Србија потписник.

Изразивши велику зебњу и забринутост у вези са стањем српског културног наслеђа на Косову и Метохији, Вукосављевић је нагласио да је у случају Цркве Светог Николе реч о флагрантном кршењу свих међународних кодекса. 

"Перманентни напади на српске споменике, као и фалсификовање историје на овом подручју, посебно од момента једностраног проглашења независности Косова (2008), сада су еволуирали у отимање и присвајање културног и верског наслеђа Срба на овом простору", упозорио је министар.

Он у писму наводи да је реч о археолошким остацима средњовековног града Ново Брдо и монументалне катедралне српске православне цркве, некадашњег саборног храма новобрдских и грачаничких епископа.

Вукосављевић је упознао Азуле са чињеницом да овај храм датира из средине 14. века, да је грађен у романичком стилу као и друге велике српске задужбине из тог времена, и да је до пада под османску власт био је главно богослужбено место.

"Косовски археолошки институт извео је, уз подршку Амбасаде СР Немачке у Приштини, радове на реконструкцији управо овог сакралног локалитета, назвавши га новим именом као - "обнова катедрале у Артани“ и третирајући га као римокатоличку катедралу, о чему говоре албански и косовски медији, али и званичници (Рамуш Харадинај, Приштина)", навео је Вукосављевић.

Ново Брдо је, иначе, подсећа, заштићено као споменик културе од фебруара 1948. и категорисано као споменик културе од изузетног значаја за Србију 1990. године те уписано у Централни регистар непокретних културних добара Србије. 

Средњовековни град Ново Брдо представља, истиче Вукосављевић, један од локалитета који према "косовском" Закону о специјалним заштићеним зонама подлеже посебној процедури, према којој се, за сваку сличну активност, осим од косовских институција мора тражити и став Савета за спровођење и надгледање, чији је члан Српска православна црква, али, напомиње, то тело није консултовано у вези са пројектом Косовског археолошког института. 

Вукосављевић је подсетио Азуле и да Унеско од 2014. године спроводи пројекат "Ревитализација тврђаве Ново Брдо" са циљем да оживљавање овог споменика културе кроз истраживање, конзервацију и рестаурацију допринесе укупном друштвено-економском развоју општине и подизању свести о значају културног наслеђа.

Пројекат је финансирала Европска унија, а спроводио Унеско у сарадњи са Унмиком, и развијан је као део кровног програма Европске уније "Равномерни регионални развој", док Србија планира да се укључи у његову реализацију.

Значајно сведочанство о досадашњим обимним истраживањима Новог Брда, са цитираним историјским и археолошким изворима и фотографски документованим елементима пластике који јасно указују на порекло и стил овог храма, представљени су у монографији "Црква Св.Николе - Катедрала Новог Брда" еминентних археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, који су били ангажовани у својству научног и конзерваторског саветника. 

Вукосављевић је поновио да је Косово и Метохија, сходно одредбама Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999) у саставу Републике Србије, као значајно седиште културног и сакралног наслеђа највише категорије, на коме се налази преко 1.300 цркава, манастира, џамија, археолошких локалитета и просторних целина, а који чине део богатог културног наслеђа Србије те се налази под управом Уједињених нација.

"У искреном уверењу да ће Ваша реакција бити промптна и недвосмислена, стојим на располагању и за све друге детаље овог вандалског чина", написао је Вукосављевић.