У Женеви о добрим потезима Србије и преосталим изазовима
ЖЕНЕВА: Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је да ће се у обраћању на Међународној конференцији рада у Женеви усредсредити на добре кораке које је Србија до сада спровела, као што је значајно смањење незапослености, али и преостале проблеме, као што су сиво тржиште и одрживост пензионог фонда , а све у контексту изазова 4. индустријске револуције.
Брнабић је јутрос допутовала у Женеву где се одржава конференција која протиче у свечаној атмосфери, јер се ове године обележава 100 година од оснивања Међународне организације рада (ИЛО).
Учесници скупа, међу којима су, поред српске премијерке, и председник руске владе Дмитриј Медведев, данас су имали прилику да чују излагања немачке канцеларке Ангеле Меркел, а посебну пажњу изазвао је говор француског председника Емануела Макрона.
Према речима председнице српске владе, Србија је у Женеву позвана циљано да би се разговарало о томе како ће изгледати тржиште рада и какви ће бити изазови у будућности у односу на оно што доноси 4. индустријска револуција.
Она је подсетила да је делегација ИЛО пре неколико месеци посетила Србију и да јој је тада и званично упућен позив.
Рекли су да препознају све оно што ми као влада радимо на томе да на оптимистичан начин изађемо у сусрет изазовима 4. индустријске револуције како би наша земља и друштво били победници, рекла је премијерка српским новинарима у Женеви.
Она је напоменула да је Србија једна од ретких земаља која на ово не гледа као на негативан изазов, већ као шансу за нас у будућности.
Премијерка Србије изјавила је да се нада да ће састанка у Паризу бити и нагласила да таксе које је Приштина увела на српску робу штете свима, јер нестабилност у региону значи и нестабилност у Европи.
Надам се да ће састанка бити, Београд је спреман за дијалог, спреман за компромис, Београд у то улази искрених намера, рекла је она српским новинарима у Женеви.
Како је додала, нада се да ће и Приштина схватити да таксе нису нешто што припада 21. веку, да то што спречавају слободан проток роба, слободно кретање људи - да нас све то води све даље не само од дијалога, већ и од стандарда који данас морају бити неупитни.
Позивам их још једном да размисле, да ово никоме не иде у прилог, да штети свима- Београду, Приштини, региону и Европи. Јер, нестабилност у нашем региону значи нестабилност у Европи, рекла је премијерка.
Поводом изјаве косовског премијера Рамуша Харадинаја да ако не буде састанка за то неће бити крива Приштина, већ Београд, она каже:
То је за мене индикативно, јер ако осећате потребу да говорите да нисте криви, онда вероватно осећате притисак свих да сте управо ви криви за то што можда неће бити одржан тај састанак.
Како је додала, и даље се нада да ће састанак бити одржан, иако признаје да није превише оптимистична.
Каже и да јој је драго што и Харадинај схвата да сви међународни чиниоци препознају да је Приштина та која апсолутним одбијањем да укине таске у ствари чини даље дијалог немогућим.
И данас смо разговарали о томе да ће Србија по много чему бити посебна у свом излагању и то је оно на шта ћемо се ми фокусирати. Фокусираћемо се, наравно, на неке изазове које ми још имамо, додала је Брнабић.
Премијерка ће се обратити учесницима конференције сутра.
Како је навела, добра ствар је то што је у Србији за последњих пет година више него преполовљен број незапослених захваљујући реформама из 2014. године.
Такође, више него преполовљена је и незапосленост младих, а умногоме је смањена разлика у родној равноправности на тржисту, казала је она.
И то су добре ствари. Као изазов и даље остаје сиво тржиште и људи који раде а не уплаћују им се здравствене, социјалне контрибуције. Имао велики проблем и са нашим пензионим фондом и његовом одрживошћу. Како се мења тржиште рада и стандарди то ће све више бити један од изазова са којим се суочавају све земље света, па и оне најразвијеније, рекла је премијерка.
Имајући у виду да је Србија једна од само 29 земаља оснивача Међународне организације рада, и ми данас, како је рекла, са правом славимо стогодишњицу оснивања ИЛО.
Након што је 29 земаља основало ову организацију, међу њима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, она данас броји преко 180 чланова, навела је Брнабић.
На маргинама скупа Брнабић се на кратко срела са словеначким премијером Марјаном Шарецом, са којим је разговарала о његовој првој посети Београду и односима две земље, као и премијером Луксембурга Гзавијеом Бетелом, и председником Кипра Никосом Анастасијадесом. Међу учесницима конфереције су и председник Италије Серђо Матарела, премијерка Норвешке Ерна Солберг, премијер Шведске Стефан Лефвен, председница Генералне скупштине УН Марија Фернанда Еспиноса Гарсес.
Из региона, поред премијерке Брнабић, учествоваће и премијер Словеније Марјан Шарец.
Међународна организација рада (ИЛО) основана је 1919. године, XIII поглављем Мировног споразума из Версаја као међународна организација трипартитне структуре, по чему је јединствена.
Циљ је био промоција социјалне правде и побољшање услова рада и живота у свету.
Сматра се да је управо ова организација дала главне "печате" индустријском друштву, као што су осмочасовно радно време, заштита материнства, закони који се односе на рад деце и др.
На 50. рођендан, 1969. године, ИЛО је добила и Нобелову награду за мир.
Међународна конференција рада одржава се једном годишње у Zzеnеvi и свака од 183 државе чланице заступљена је са четири делегата - два представљају владу, један послодавце и један раднике.
