U Ženevi o dobrim potezima Srbije i preostalim izazovima
ŽENEVA: Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da će se u obraćanju na Međunarodnoj konferenciji rada u Ženevi usredsrediti na dobre korake koje je Srbija do sada sprovela, kao što je značajno smanjenje nezaposlenosti, ali i preostale probleme, kao što su sivo tržište i održivost penzionog fonda , a sve u kontekstu izazova 4. industrijske revolucije.
Brnabić je jutros doputovala u Ženevu gde se održava konferencija koja protiče u svečanoj atmosferi, jer se ove godine obeležava 100 godina od osnivanja Međunarodne organizacije rada (ILO).
Učesnici skupa, među kojima su, pored srpske premijerke, i predsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev, danas su imali priliku da čuju izlaganja nemačke kancelarke Angele Merkel, a posebnu pažnju izazvao je govor francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Prema rečima predsednice srpske vlade, Srbija je u Ženevu pozvana ciljano da bi se razgovaralo o tome kako će izgledati tržište rada i kakvi će biti izazovi u budućnosti u odnosu na ono što donosi 4. industrijska revolucija.
Ona je podsetila da je delegacija ILO pre nekoliko meseci posetila Srbiju i da joj je tada i zvanično upućen poziv.
Rekli su da prepoznaju sve ono što mi kao vlada radimo na tome da na optimističan način izađemo u susret izazovima 4. industrijske revolucije kako bi naša zemlja i društvo bili pobednici, rekla je premijerka srpskim novinarima u Ženevi.
Ona je napomenula da je Srbija jedna od retkih zemalja koja na ovo ne gleda kao na negativan izazov, već kao šansu za nas u budućnosti.
Premijerka Srbije izjavila je da se nada da će sastanka u Parizu biti i naglasila da takse koje je Priština uvela na srpsku robu štete svima, jer nestabilnost u regionu znači i nestabilnost u Evropi.
Nadam se da će sastanka biti, Beograd je spreman za dijalog, spreman za kompromis, Beograd u to ulazi iskrenih namera, rekla je ona srpskim novinarima u Ženevi.
Kako je dodala, nada se da će i Priština shvatiti da takse nisu nešto što pripada 21. veku, da to što sprečavaju slobodan protok roba, slobodno kretanje ljudi - da nas sve to vodi sve dalje ne samo od dijaloga, već i od standarda koji danas moraju biti neupitni.
Pozivam ih još jednom da razmisle, da ovo nikome ne ide u prilog, da šteti svima- Beogradu, Prištini, regionu i Evropi. Jer, nestabilnost u našem regionu znači nestabilnost u Evropi, rekla je premijerka.
Povodom izjave kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da ako ne bude sastanka za to neće biti kriva Priština, već Beograd, ona kaže:
To je za mene indikativno, jer ako osećate potrebu da govorite da niste krivi, onda verovatno osećate pritisak svih da ste upravo vi krivi za to što možda neće biti održan taj sastanak.
Kako je dodala, i dalje se nada da će sastanak biti održan, iako priznaje da nije previše optimistična.
Kaže i da joj je drago što i Haradinaj shvata da svi međunarodni činioci prepoznaju da je Priština ta koja apsolutnim odbijanjem da ukine taske u stvari čini dalje dijalog nemogućim.
I danas smo razgovarali o tome da će Srbija po mnogo čemu biti posebna u svom izlaganju i to je ono na šta ćemo se mi fokusirati. Fokusiraćemo se, naravno, na neke izazove koje mi još imamo, dodala je Brnabić.
Premijerka će se obratiti učesnicima konferencije sutra.
Kako je navela, dobra stvar je to što je u Srbiji za poslednjih pet godina više nego prepolovljen broj nezaposlenih zahvaljujući reformama iz 2014. godine.
Takođe, više nego prepolovljena je i nezaposlenost mladih, a umnogome je smanjena razlika u rodnoj ravnopravnosti na tržistu, kazala je ona.
I to su dobre stvari. Kao izazov i dalje ostaje sivo tržište i ljudi koji rade a ne uplaćuju im se zdravstvene, socijalne kontribucije. Imao veliki problem i sa našim penzionim fondom i njegovom održivošću. Kako se menja tržište rada i standardi to će sve više biti jedan od izazova sa kojim se suočavaju sve zemlje sveta, pa i one najrazvijenije, rekla je premijerka.
Imajući u vidu da je Srbija jedna od samo 29 zemalja osnivača Međunarodne organizacije rada, i mi danas, kako je rekla, sa pravom slavimo stogodišnjicu osnivanja ILO.
Nakon što je 29 zemalja osnovalo ovu organizaciju, među njima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, ona danas broji preko 180 članova, navela je Brnabić.
Na marginama skupa Brnabić se na kratko srela sa slovenačkim premijerom Marjanom Šarecom, sa kojim je razgovarala o njegovoj prvoj poseti Beogradu i odnosima dve zemlje, kao i premijerom Luksemburga Gzavijeom Betelom, i predsednikom Kipra Nikosom Anastasijadesom. Među učesnicima konferecije su i predsednik Italije Serđo Matarela, premijerka Norveške Erna Solberg, premijer Švedske Stefan Lefven, predsednica Generalne skupštine UN Marija Fernanda Espinosa Garses.
Iz regiona, pored premijerke Brnabić, učestvovaće i premijer Slovenije Marjan Šarec.
Međunarodna organizacija rada (ILO) osnovana je 1919. godine, XIII poglavljem Mirovnog sporazuma iz Versaja kao međunarodna organizacija tripartitne strukture, po čemu je jedinstvena.
Cilj je bio promocija socijalne pravde i poboljšanje uslova rada i života u svetu.
Smatra se da je upravo ova organizacija dala glavne "pečate" industrijskom društvu, kao što su osmočasovno radno vreme, zaštita materinstva, zakoni koji se odnose na rad dece i dr.
Na 50. rođendan, 1969. godine, ILO je dobila i Nobelovu nagradu za mir.
Međunarodna konferencija rada održava se jednom godišnje u Zzenevi i svaka od 183 države članice zastupljena je sa četiri delegata - dva predstavljaju vladu, jedan poslodavce i jedan radnike.
