Војвођанско здравље: Остеопороза се открије тек када пукне кост

Остеопороза је неми процес, јер пацијенти обично немају симптоме док не настану преломи, који су најчешће први знак болести, која је постала велики здравстени и социоекономски проблем од којег болује 10 одсто светске популације.

Остеопороза се често назива „тихом епидемијом“. Епидемијом се назива, зато што је познато да ће свака друга жена и сваки четврти мушкарац старости изнад 50 година током остатка свог живота задобити прелом узрокован остеопорозом. Реч „тиха“ указује на чињеницу да само постојање остеопорозе не узрокује тегобе, тако да особе са остепорозом немају тегобе због којих би се јавиле лекару све док не настане прелом, каже шеф Одсека интензивне неге Клинике за ендокринологију Клиничког центра Војводине ендокринолог доценткиња др Тијана Ичин.

Циљ лечења остеопорозе није само побољшање коштане густине и коштаног квалитета, него је и начин да се превенирају преломи који се још нису догодили. Преломи који су карактеристични за особе оболеле од остеопорозе су прелом ручја, односно ручног зглоба, кичмених пршљенова и кука и догађају се на такозвану „малу трауму“.

То значи да ови преломи настају и у ситуацијама када се вероватно не би догодили, да нема остеопорозе. Уколико се лечење остеопорозе започне пре настанка прелома, постоји могућност да до прелома ни не дође. Међутим, уколико дође до прелома израчунато је да са сваким насталим преломом драстично расте ризик да та особа задобије и следећи прелом. Тако се зна да када већ настане прелом ручја, код исте особе се ризик за настанак прелома кичмених пршљенова удвостручује. Када настане прелом кичменог пршљена, ризик за настанак прелома кука расте чак и до пет пута, истиче др Ичин и додаје како када дође до прелома кука, не само да расте ризик за наредне фрактуре, него два пута чешће долази до смртног исхода.

Ово повећање ризика за фрактуре са сваком насталом фрактуром се назива „каскада фрактура“. Након прелома кука долази, на жалост, и до смртних случајева и то код 20 до 30 одсто болесника, већ током прве године након прелома и сматра се да су ови смртни исходи узроковани самим преломом.

Застрашујућа је и чињеница да око 80 одсто људи, након прелома кука не може више да обавља бар једну свакодневну активност, због чега губе самосталност и зависе од других људи. Стога је јасно да лечење остеопорозе спречава настанак катастрофалних последица по здравље људи. Остеопороза нема тегобе, стога је неопходно да се на њу мисли и да се спроведу потребна испитивања код особа са факторима ризика за настанак остеопорозе, како би се правовременом и адекватном терапијом спречили могући преломи, напомиње др Ичин.

Витамин Д има важну улогу у апсорпцији калцијума и у одржавању здравља костију. Дефицит витамина Д може да се јави због недовољног излагања сунцу, дуготрајног боравка у затвореном простору, смањеног уноса витамина Д исхраном, као и услед смањене физичке активности. Богат садржај витамина Д има риба и рибље уље. Код старијих особа које су редовно узимале витамин Д, смањен је ризик од пада и прелома, јер он помаже и у одржавању снаге мишића и утиче повољно на равнотежу и на стабилност хода.

Дијагноза остеопорозе се поставља на основу мерења густине кости, односно дензитометрије кости (ДЕКСА метод) лумбалне кичме и кука или на основу постојања прелома на малу трауму.

Терапија остеопорозе подразумева едукацију болесника о превенцији пада, редовну физичка активност, смањење фактора ризика као што су пушење, алкохол, постизање адекватног нивоа витамина Д и калцијума, као и специфична медикаментска терапија остеопорозе, која подразумева лекове који смањују коштану разградњу или делују тако да доводе до стварања нове количине кости, каже др Ичин.

Лечење остеопорозе је дугогодишње. Савремена терапија остеопорозе подразумева да лекар у адекватном тренутку изабере и адекватан модалитет лечења, као и да током праћења болесника промени терапију уколико за то постоји потреба.

Доценткиња др Радмила Матијевић из Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију Клиничког центра Војводине сматра да је алармантно што око половине жена оболелих од остеопорозе није идентификовано, а свега 20 одсто жена зна да има ову болест и прима адекватну терапију. Остеопороза се чешће јавља код жена у постменопаузи, а настанак и развој се приписује различитим факторима, како генетским тако и негенетским. Болест поред прелома кости за последицу има хроничне болове, инвалидност и смањен квалитета живота.

Фактори ризика су потенцијално променљиви и на њих може да се утиче и потенцијално непроменљиви, на које не може да се утиче. Уколико је присутан већи број ових фактора ризика, постоји већи ризик за болести.

Непроменљиви фактори ризика су историја прелома у одраслом добу, расна припадност, женски пол, рана менопауза, као и генетски фактор. Важна је и конституција, јер су мале кости слабије од великих. Значај фактор је и пол, јер је остеопороза чешћа код жена и кости жена се разликују у односу на мушкарце у чврстини и величини. Фактори ризика из ове групе су и године живота, рана менопауза пре 45. године, нижа телесна висина, припадност белој раси, хормонски поремећаји.

Променљиви фактори ризика су пушење, ниска телесна маса, недовољан унос калцијума, неадекватна физичка активност, алкохолизам, дуготрајна употреба одређених лекова. На ове факторе ризика може да се утиче.

Фрактуре кукова су најозбиљнији преломи и ти пацијенти се најчешће хоспитализују, а ова врста прелома представља велики ризик за настанак компликација. Отприлике 90 до 95 одсто прелома кука изазвано је падом, нарочито код старијих особа, када долази до директног контакта кука са подлогом. Са друге стране, много већи проценат фрактура изазваних падом чине преломи дела подлактице или рамена, код људи средњих година, који се крећу нешто већом брзином и при паду се дочекају на руку, наводи др Матијевић.

Преломи настају услед крхкости кости, која настаје услед неравнотеже између формирања и ресорпције кости, те је већа количина кости која се разгради од количине новостворене кости. Постоји смањење волумена коштаног ткива, односно коштане масе у односу на укупну запремину костију, испод нивоа потребног за нормалну функцију кости и повећана је порозност костију уз поремећај коштане чврстине.

Остеопорозу карактеришу хронични болови, смањење висине, деформације, инвалидност и смањење квалитета живота. Остеопоротични преломи ручја, кичмених пршљенова и кука, али било које друге фрактуре, осим лобање, костију лица, прстију и палца, захтевају испитивање да се установи да ли се ради о прелому услед остеопорозе.

Остеопороза је знатно чешћа код жена и знатан губитак кости почиње након менопаузе. Порастом броја старијег становништва од 65 година, доћи ће и до већег броја свих прелома, а прелома кука чак од четири до пет пута.

Клиничка слика остеопорозе се развија постепено, а крајња последица су патолошке фрактуре. Болесници могу да буду без тегоба годинама, све док не почну да се дешавају преломи. Ти преломи настају у ситуацијама у којима се код здравих људи не дешавају, те се зато и зову крхки преломи, односно преломи на малу трауму. Остеопороза је обољење скелета, премда су клиничке манифестације обично најчешће изражене на кичми, подлактици и на карличним местима. Суптилни симптоми и знаци остеопорозе су бол, губитак у висини, деформитет кичменог стуба, осећај комотне гардеробе, набори коже, лукови ребара додирују карлицу - наводи др Матијевић.

Смањење телесне висине најчешће је последица скраћења кичме због смањења висине тела пршљенова и дискуса, а може да настане и због кифозе. Смањење телесне висине код старијих особа настаје услед малих фрактура пршљенова које често прођу неопажено. Временом особа губи на телесној висини и то се сматра за нормалну појаву у старости, а уствари је то знак да постоји остеопороза дискуса и пршљенова.

Да би се извршило рано постављање дијагнозе потребна су детаљна испитивања, од анамнезе, лабораторијских анализа, физикалног прегледа до прегледа ДЕКСА апаратом, који је златни стандард у постављању дијагнозе и којим се ради апсорпциометрија рентгенских зрака двоструке енергије. Потребно је и да се испита карактер бола, као и респираторне тегобе, али и да се утврде симптоми кардиоваскуларног система и гастроинтестиналног тракта, услед притиска у пределу груди и стомака.

Ради се детаљан физикални преглед локомоторног система, како би се утврдило да ли постоје фрактуре, деформитети кичменог стуба, нарочито кифоза. Физикалним прегледом се утврђује да ли постоји губитак телесне висине и врши се детаљан неуролошки преглед, при чему се испитује могући притисак кичмених нервних коренова.

Лабораторијски се раде биохемијски маркери коштаног метаболизма, који су индикатори метаболизма кости и потичу из коштане матрице или из коштаних ћелија. Повишен ниво биохемијских маркера кости повезан је са убрзаним коштаним метаболизмом, односно повећањем ресорпције или формирања кости, што за последицу има погоршање коштаног квалитета и повећан ризик од фрактура. Рендгенско снимање не показује ране промене на коштаном ткиву, те се не користи у постављању дијагнозе остеопорозе. Радиографија је значајна и као самостална метода, али и у комбинацији са магнетном резонанцом и компјутеризованом томографијом (ЦТ). Магнетна резонанца боље приказује анатомске структуре и патолошке промене мускулоскелетног система, али ЦТ има предност у приказу финих детаља кости и у дијагностици патолошких промена скелета.

ДЕКСА, односно двострука апсорпциометрија ИКС зрака, представља златни стандард за мерење коштане масе код остеопорозе и на новом, савременом апарату који имамо од ов године, дневно прегледамо 20 пацијената. Овом једноставном и безболном методом мери се минерална коштана густина, а доза зрачења је изузетно мала и снимање кратко траје, до пет минута. Овом методом може да се процени брзина годишњег губитка кости и ризик за настанак фрактура. Постоји и метода мерења коштане густине ултразвучном остеодензитометријом, објашњава др Матијевић.

Најбољи начин лечења остеопорозе је спречавање њеног настанка, тако да превентивне мере треба да се спроводе практично од рођења, јер се каже да је остеопороза педијатријска болест која се манифестује у геријатријској популацији. Циљ примарне превенције је едукација, да би се у периоду сазревања локомоторног апарата постигла што већа максимална коштана густина. Ако је максимум или пик коштане масе већи, мања је шанса да да се развије болест у периоду када је губитак коштане масе неминован. У најзначајније мере превенције спада одговарајућа исхрана која задовољава унос дневних потреба калцијума, али исто тако и витамина Д, јер од њега зависи ресорпција калцијума и његова уградња у кост.

Низак унос калцијума повезан је са ниским нивоом коштане масе, њеним губитком и високим ризиком од настанка фрактуре. Најбољи нутритивни извор калцијума су млечни производи. Добри извори калцијума су и сок од pomoranyе, тамно-зелено лиснато поврће, као што су кељ, спанаћ и броколи, затим сардине, житарице, коштуњаво воће и то лешник, орах и бадем, али и жалфија, босиљак, рузмарин, чоколада. Кофеин, никотин и превише соли у исхрани негативно утичу на калцијум.

Многе студије доказале су да постоји повезаност између повећане физичке активности и масе кости. Физичка активност је веома значајна у детињству да би омогућила постизање максималне коштане густине, што би обезбедило што каснију могућност за појаву остеопорозе. После 35. године живота ресорпција кости се убрзава и превазилази коштано формирање. Индивидуално прилагођена физичка активност према психосоматским могућностима особе различита је за мушкарце и жене и животно доба, али доприноси одржавању коштане масе, а код старијих особа успорава губитак кости и утиче на смањење ризика од прелома, наглашава др Матијевић и додаје како се вежбе спроводе дозирано, уз избегавање динамичних вежби за трбушне мишиће, без наглог устајања из седећег положаја, без великог савијања трупа и покрета увртања и без вежби наглих повлачења или оптерећења великом силом које могу да доведу до прелома пршљена.

У секундарну превенцију спада медикаментозно лечење, а кандидати су пацијенти који дуже време узимају глукокортикоиде, старији од 65 година, жене у раној менопаузи, као и пацијенти који имају поједина обољења за које се зна да доводе до губитка коштане масе. Према механизму дејства, лекови за лечење остеопорозе, могу да заустављају коштану разградњу и да стимулишу формирања кости.

Изузетно је важно да се спрече падови, а самим тим и настанак прелома. Др Матијевић напомиње да се учесталост падова повећава са годинама, а код већине старије популације последица пада је прелом.

Фактори ризика за пад су когнитивна оштећења, оштећен вид, слабост мишића, неуромускуларна оштећења, постурална хипотензија. Зато би требало да се створе што бољи услови у околини и уклоне све препреке које су потенцијални ризик за пад, да би се старијим особама обезбедило што лакше кретање. Превенција од пада треба да укључи и физичку активност, јачање мишића, увежбавање баланса и хода, адекватну обућу и помагала, додаје др Матијевић.

У Војводини има 760.000 људи старијих од 50 година, од чега је 418.000 жена. Нови ДЕКСА апарат открива и најмање промене, снима се кук, колено, цело тело, а уз све то има и додатни софтвер који омогућава прецизније налазе на куку и кичми, као и квалитет кости око импланта, што такође раније није могло да се сними.

Апарат има и ФРАКС, алат који израчунава ризик за настанак прелома, а осим стандардних анализа, скенира целог тела, што помаже у постављању дијагнозе саркопеније, болести старијих од 65 година.

Како објашњава др Матијевић, ова болест је слична остеопорози и манифестује се значајним губитком мишићне масе, као и смањеним физичким способностима. Такође, постоји и остеосаркопенија, болест костију и мишића, што је нов геријатријски синдром.

Терцијарна превенција подразумева вишегодишњу примену терапије лековима, уз надокнаду калцијума и витамина Д и модификацију стила живота.

Опште мере лечења остеопорозе подразумевају прекид свих навика које су штетне по здравље и уклањање фактора ризика, адекватна физичка активност и здрав начин исхране, адекватна количина уноса калцијума и витамина Д, физикална терапија и рехабилитација и терапија лековима.

Физикална терапија и ортопедске процедуре су индивидуалне за сваког пацијента и умерене, а ортопедске интервенције спроводе се код тешке остеопорозе са фрактурама.

Љубица Петровић

Фото: Ф. Бакић, С. Шушњевић, Б. Лучић, Љ. Петровић